Nobelova nagrada kao podstrek za mlade naučnice 1Foto: EPA-EFE/ HAYOUNG JEON

Francuskinja Emanuel Šarpantje i Amerikanka Dženifer Daudna ovogodišnje su dobitnice Nobelove nagrade za hemiju, a nagrađen je njihov rad na razvoju metode modifikovanja genoma, što je tehnika poznata kao CRISPR, saopštila je Kraljevska švedska akademija nauka u sredu.

Šarpantje i Daudna su razvile takozvane „molekularne makaze“ koje mogu da modifikuju ljudske gene, što se smatra revolucionarnim prodorom.

Nagrada im je dodeljena za razvoj „metode izmene gena“, sa alatkom kojom može „ponovo da se ispiše kodeks života“, saopštio je žiri u Stokholmu objavljujući dobitnike nagrada.

„Ova tehnologija, koja ima revolucionarni značaj za nauku, doprinosi novim terapijama borbe protiv kancera. Sada je san o potpunom izlečenju naslednih bolesti vrlo blizu“ ocenili su iz Kraljevske naučne akademije Švedske.

Nobelova nagrada kao podstrek za mlade naučnice 2

Emanuel Šarpantje izjavila je da se nada da će nagrada okuražiti mlade devojke koje žele da se bave naukom:

„Nadam se da će ovo poslati pozitivnu poruku mladim devojkama koje bi želele da slede put nauke, i da će im pokazati da žene u nauci mogu takođe biti uticajne kroz istraživanja koje sprovode“, obajvljeno je na zvaničnom Tviter nalogu Nobelove nagrade.

Šarpantje i Daudna su tek šesta, odnosno sedma žena koje su dobile Nobelovu nagradu za hemiju od 1901. godine do danas. Prestižna nagrada ide uz zlatnu medalju i novčanu nagradu od 10 miliona švedskih kruna, što je preko 1,1 milion dolara.

Šarpantje je rođena 1968. nedaleko od Pariza, u kome je, na današnjem Univerzitetu Sorbona, završila studije biohemije, mikrobiologije i genetike.

U svojoj doktorskoj tezi, istraživala je molekularne mehanizme koji su uključeni u rezistenciju na antibiotike.

Od 2015. Šarpantje je direktorka prestižnog Maks Plank instituta za infekcionu biologiju u Berlinu. Tri godine kasnije, 2018, osnovala je nezavisni istraživački institut, Maks Plankov departman za nauku o patogenima.

Daudna je rođena u Vašingtonu 1964, a odrasla na Havajima. Osnovne studije završila je na Pomona Koledžu, a doktorat na Harvardu 1989. Od 1997. je istraživačica na Medicinskom institutu Hauard Hjus, a od 2018 viša istraživačica na Institutu Gladstoun. Ujedno je i profesorka na Univerzitetu u Kaliforniji.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Nobelova nagrada kao podstrek za mlade naučnice”

  1. Obzirom da je Nobelova nagrada potpuno danas obespravljena, sumnjam da su i ove dve zene zasluzeno dobile istu. Jedna je direktorka poznatog instituta, obavezno u biografiji mora da stoji zvucna rec “ Harvard”, “ Oksford” itd. Izraz genetske makaze jezivo zvuci i uopste petljanje coveka u genetski kod . A opet, sigurno to ne rade zbog izlecenja teskih bolesti, jer i sami znamo koliko su danas te teske bolesti profit velikih kompanija. Vec su sva istrazivanja upletena prvenstveno u vojnu idr. za njom profitabilne industrije. Jezivo kuda svet ide, do sopstvenog unistenja…
    Molim da se objavi komentar

    • Ne mora da stoji Harvard ili Oksford, ali vecina nobelovaca dolazi sa najboljih fakulteta sto je logicno. Da nece mozda sa Megatrenda?

      • Po čemu su Harvard i Oksford najbolji, a ne recimo Univ. u Grazu npr.? Odakle ti Žiko dolazis tako pismen?

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.