Opasnosti totalne anestezije 1Foto: Pixabay/Engin_Akyurt

Generalna anestezija je privremeno stanje izazvano anesteticima (lekovima za postizanje depresije centralnog nervnog sistema) u kome pacijent ostaje bez svesti, gubi osećaj bola, mišići su opušteni, refleksi ugašeni, i nalazi se u stanju potpunog mirovanja.

Primena anestezije je danas ustaljena, zakonom uređena procedura, koju izvodi i nadgleda specijalista anesteziologije sa reanimacijom i specijalista strukovni anestetičar. Iako je totalna anestezija bezbedna, tokom, ili posle operacije, mogu se javiti neželjeni efekti, koji su uglavnom privremeni, ali beleže se i veoma ozbiljne komplikacije koje se završavaju smrtnim ishodom, piše Stetoskop.info.

Istoričari su pronašli korišćenje opijuma, koji se dobija iz jedne vrste maka, još oko 4.000 godina pre nove ere kod Sumera, pripadnika prve ljudske civilizacije. Zasecanjem zelenih čaura maka, dobija se mlečno bela supstanca koja se suši na vazduhu i prerađuje u praškastu, tečnu ili čvrstu formu. Glavni mehanizam dejstva je ometanje komunikacije između mozga i perifernih nerava, čime se olakšavaju tegobe pacijenta, on je pospan, umiren i oseća se prijatno. Ovo su bili počeci pokoravanja bola, a kako je medicina napredovala, pojavljivale su se sve bolje metode sve do 1840-ih, kada je konačno proglašena pobeda.

Amerikanac Kroford Long, Britanac Džejms Simson i ruski hirurg Nikola Ivanovič Pirgov su četrdesetih među prvima izveli različite intervencije korišćenjem anestezije i time zvanično započeli novu eru u medicini, u kojoj je bol potpuno pod kontrolom lekara.

Kako opšta anestezija deluje?

Opasnosti totalne anestezije 2
Foto: Pixabay/Engin_Akyurt

Budući da neke intervencije nisu prijatne, a veliki broj je i prilično bolan, glavni cilj anestezije je dovođenje obolelog u stanje u kojem neće osećati bol niti se sećati događaja iz operacione sale. Generalna anestezija ometa razmenu signala između mozga i ostatka tela, i zahvaljujući tome postiže ove efekte. Stanje u kome je pacijent se pre može opisati kao privremena koma, nego dubok san.

Precizan mehanizam dejstva anestezije nije poznat, ali se veruje da je za njene efekte zaslužan uticaj na membranske proteine neurona.

Anesteziolog pacijenta uvodi u anesteziju, nadgleda ga i budi posle intervencije. Obično se na operacionom stolu venski daje anestetik i pacijentu daje maska putem koje inhalira gas. Za nekoliko minuta, bolesnik gubi svest i tada počinje zahvat. Stanje u koje osoba pada tokom totalne anestezije umnogome se razlikuje od redovnog, jer mozak pod dejstvom supstanci koje primeni anesteziolog ne formira sećanja i ne reaguje na signale bola.

Drugi oblici anestezije (lokalna, regionalna, analgosedacija) podrazumevaju blago sedativno dejstvo ili injekcije koje će izazvati utrnulost pojedinih regija tkiva. Totalnoj anesteziji se pribegava u slučaju dugotrajnih ili neugodnih intervencija, kao i procedura koje remete proces disanja, poput operacija na grudnom košu ili gornjem delu abdomena.

Anestetici se primenjuju u obliku masti, spreja, tableta, intravenski, u likvor ili u obliku gasa. Opšti anestetici se često daju intravenoznim ubrizgavanjem anestetika ili udisanjem gasova.

Ovo su važne prednosti opšte anestezije

Različiti faktori utiču na odluku lekara o vrsti anestezije koju će koristiti. U nekim slučajevima pacijent može da izabere da li želi lokalnu ili generalnu anesteziju.

Totalna anestezija je dobar izbor kada:

  • zahvat traje duži vremenski period,
  • kod dece, kada je važno da miruju za vreme intervencije,
  • kada je procedura veoma neprijatna za pacijenta,
  • zahvati na vitalnim organima (srce, mozak),
  • kod velikog gubitka krvi, ili poremećaja disanja.

Neželjena dejstva opšte anestezije

Kod svake primene anestetika postoji određeni rizik od neželjenih dejstva. Kako bi se rizik sveo na minimum, važna je dobra preoperativna priprema koja se sastoji u izračunavanju BMI, proveri kartona pacijenta, trenutna terapija koja se koristi, vreme gladovanja pre primene anestetika, prohodnost disajnih putanja i kontrola vitalnih funkcija (krvni pritisak, puls, temperatura, disanje). Po buđenju iz anestezije, u prvim minutima se javlja osećaj opijenosti, pospanosti, teškoće da se zadrži pažnja i teškoće u opažanju.

Opasnosti totalne anestezije 3
Foto: Pixabay/Vithas

Uobičajene nuspojave

  • Mučnina i povraćanje
  • Slabost, pospanost, zbunjenost,
  • Suva usta, promuklost,
  • Drhtanje, bol u mišićima.

Uprkos stalnim upozorenjima stručnjaka da opštu anesteziju, zbog ozbiljnih nuspojava, treba koristiti samo kada postoji dobro opravdanje, mnogi pacijenti zbog straha i od najmanjeg bola, na svoju ruku zahtevaju opštu anesteziju.

Teške komplikacije

Prema rečima stručnjaka klinike Mejo u SAD, zdrave osobe u najvećem broju slučajeva dobro podnose totalnu anesteziju, međutim, postoje faktori koji povećavaju mogućnost pojave komplikacija. Povećan rizik beleži se kod osoba sa oboljenjima srca, pluća ili bubrega, nakon uzimanja leka aspirin i drugih lekova koji mogu povećati krvarenje. Konzumiranje alkohola uoči totalne anestezije može uzrokovati oštećenje jetre, dok pušenje povećava rizik od problema sa disanjem.

Za zdravlje pacijenata je najvažnije to što tokom operacije anesteziolog konstantno prati stanje i reaguje u slučaju promene situacije.

Privremena mentalna konfuzija, aspiraciona pneumonija, oštećenje perifernih nerava, povrede zuba, vazdušna embolija, su na listi su mogućih, ali veoma retkih komplikacija.

Anafilaktički šok je sistemska alergijska reakcija organizma na anestetik koji se primenjuje. Klinička slika može biti blaga, ili dramatična, sa ospom, koprivnjačom, otežanim disanjem, niskim krvnim pritiskom i angioedemom (otečena koža, jezik, larinks…). Ukoliko ste već imali ovakvu reakciju na anesteziju, obavezno informišite lekara pre operacije!

Mentalna konfuzija – delirijum, se retko javlja, u vidu produženog stanja zbunjenosti koje može biti praćeno halucinacijama. Kada se javi posle anestezije, obično traje sedam do deset dana i prolazi.

Prema statističkim podacima jedna do dve osobe od 1.000 pacijenata podvrgnutih totalnoj anesteziji mogu se nakratko probuditi tokom perioda kada bi trebalo da budu uspavane. U najvećem broju tih slučajeva pacijenti ne osećaju bol, već su samo svesni gde se nalaze i šta se oko njih dešava.

Od mentalnih teškoća, zapaženi su problemi sa pamćenjem i učenjem, gubitak memorije poslednjih nekoliko sati ili dana. Međutim, ove komplikacije su učestalije kod srčanih i plućnih bolesnika, ljudi sa Alchajmerovom ili Parkinsonovom bolešću.

Smrt posle opšte anestezije

Iako su smrtni ishodi kao posledica opšte anestezije veoma retki, prema nekim istraživanjima oko 2 na 10.000 anestezija, sa svakim slučajem se pokreće diskusija o tome šta je uzrok povezan sa ovakvim ishodom. Prospektivnih istraživanja je malo, a njihovo poređenje je teško zbog korišćenja različitih metodologija. Jedan broj lekara veruje da su ugroženiji pacijenti sa sistemskim bolestima, ili oboljenjima vitalnih organa, ali, ni jedno istraživanje do sada nije identifikovalo ključne faktore rizika od smrti povezane sa anestezijom. U literaturi se najčešće pominju hipoksija, anafilaktički šok, prekid cirkulacije, neispravnost aparata ili profesionalni propust.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.