Foto: Vesna AleksićDivlji Bil Hikok ubijen je za vreme partije pokera iz kolta nekog dripca, u trenu kad prvi put u životu nije okrenuo leđa zidu, kaže legenda.
Sada iz nje mirno gleda obasjan prodornim svetlima koja ne dozvoljavaju da se, sa slike, ponovo uslika.
A i čemu to?
U nama, koji smo odrastali uz stripove i igru kauboja i Indijanaca, uspostavljene su prve detinje ali beskompromisne podele i jasne predstave o dobru i zlu, i sada, kao miris uspomena zapahnjuju čim se kroči u „Mora Ferenc“ muzej u Segedinu, gde je ovih dana izložba pod nazivom „Kauboji i Indijanci“.
Taj svet koji je odavno mit oživljen je u jednoj celini poput sazvežđa, ali posvećenici uočavaju finu simboliku: na ulazu u svet Indijanaca raskošan totem sa višestrukim znamenjima i obeležjima, oslikan bojom visokog neba sa kojeg bdi Manitu.
Na ulasku u svet kauboja, pak, kratka vrata saluna koja se raskriljuju na najmanji dodir. Između njih, naizgled nesuprotstavljeni, pomešani su artefakti iščezlog sveta: vigvami, kanui, perjanice , ubojiti tomahavci, koplja, noževi u kožnim futrolama.
Jedinstvene su izrade, kao i izložena indijanska odeća i obuća. Svaki komad ima posebnu boju, kroj i šare; nijedna ogrlica nije slična, nijedan par mokasina ne liči na drugi kao da je iskonska mudrost o različitosti svega postojećeg – urođena!
Kod kauboja, maštovitosti ima samo u kolekciji koltova i metaka. Tvrde čizme, traperice, šeširi, puške, opasači, sprave za žigosanje stoke… sve je sazdano u ime pragmatičnosti i dugotrajnosti.
Ne odolevam da krišom dodirnem tanušnu kožu haljine koju je nosila neka davnašnja skvo, niti dugački indijanski čamac prelakiran odstajalim vremenom; nasukan je kao nemi svedok nestanka jedne civilizacije koju nisu zavele šarene perle i vatrena voda, koju nisu dokusurile ni puške, niti ukupna sila, već nevidljivo zlo koje je sa osvajačem stiglo s okeana. Virus.
Foto: Vesna Aleksić
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
