Ukrajina (2): Svi srpski tragovi u Odesi

Nadzemne crkve dobile su današnji izgled u osamnaestom veku.

Iz tog perioda datira i zvonik, visok devedeset šest metara.

Centralni hram Uspenja Presvete Bogorodice bio je srušen u Drugom svetskom ratu i nije bio obnovljen u vreme naše posete.

Oba religiozna kompleksa bila su u vlasništvu Ukrajinske pravoslavne crkve (Moskovska patrijaršija).

Više od hiljadu godina bila su zaloga harmoničnih odnosa Ukrajinaca i Rusa.

Posle ruske agresije, narednih hiljadu godina biće simbol neprijateljstva.

Planirano putovanje u Odesu, posle pandemije, trebalo je da obuhvati i mesta u kojima se skriva delić srpske istorije.

Černivci, na reci Prut u Zapadnoj Ukrajini (Bukovina) bio je sedište Mitropolije bukovinsko-dalmatinske, koja je bila centar pravoslavne crkve u Austrougarskoj.

Od 1873. do 1919. godine obuhvatala je Dalmatinsku (osnovanu od strane Napoleona) i Bokokotorsku eparhiju, sa preko sto hiljada srpskih vernika.

Impozantan kompleks Mitropolije danas je deo svetske kulturne baštine. Nedaleko je Hotin na Dnjestru (Besarabija), u koji su, posle sloma Prvog srpskog ustanka, prognani Karađorđe, njegove vojvode i njihove porodice.

Pre Odese je Bilgorod Dnistrovski (nekadašnji Akerman), mesto izgnanstva i smrti Karađorđevog topolivca, Tome Morinjanina.

Odesa je bila inspiracija mnogim piscima i pesnicima.

„Vi mislite, bunca malarija? To je bilo/bilo u Odesi:/?Doći ću u četiri? – rekla je Marija/ Osam./Devet./Deset./“ („Oblak u pantalonama“ Majakovskog). Niko od njih – ni Ukrajinci, ni Rusi – ne bi dozvolio da Odesa bude razorena. Ne rušite Odesu!