Riba kojoj nema ravne

Najteža od njih, Mola mola, ili okeanska riba-sunce, teška je dve do tri tone dok, na primer, ribe sa hrskavičavim skeletom poput kita-ajkule mogu da teže i do 34 tone. Studija sa Univerziteta u Valensiji objavljena sredinom maja pokazuje da je ova razlika samo ”slučaj u evoluciji”. Jedan odgovor na ovu engimu jeste da košljoribe, koje čine čak 95 odsto svih ribljih vrsta, može da ograničava i sputava njihov metabolizam.

Veće životinje uglavnom moraju da se snalaze sa manje kiseonika po gramu tkiva, a s obzirom da košljoribe imaju veće metaboličke zahteve od ajkula, možda je za njih jednostavno nemoguće da budu veće nego što je Mola mola. Međutim, istraživački tim iz Valensiji izgleda da nije bio zadovoljan ovim takozvanim metaboličkim argumentom pa se pozabavio jednom izumrlom vrstom ribe koja je takođe imala koštani skelet. Cilj je bio da se njenim proučavanjem pronađe odgovor na pitanje zašto današnje košljoribe ne mogu da narastu. Leedsichthys problematicus, izumrla vrsta koja se smatra najvećom ribom koja je ikada postojala, živela je pre oko 165 miliona godina u Evropi i Južnoj Americi. Bila je dugačka najmanje 16,5 metara i verovatno je imala 45 tona, što znači da je bila veća čak i od današnjeg kita-ajkule. Kako bi došli do podataka o metabolizmu ovih drevnih riba, naučnici su koristili podatke živih košljoriba kao vodič. Otkrili su da Leedsichthys problematicus ne samo da bi preživela, već bi i neverovatno napredovala. Teoretski, mogla bi da se kreće brzinom od 17,8 kilometara na čas a da joj pritom tkiva primaju dovoljno kiseonika. Poređenja radi, najbrža živa riba kreće se brzinom ne većom od 30 kilometara na čas. Ipak, ostaje pitanje zašto danas nema gigantskih košljoriba jer kada je o njihovom metabolizmu reč, ne postoji razlog zašto one ne bi postojale, zaključak je tima iz Valensije.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs