Zbog čega god i gde god da ste otputovali, jedno je sigurno: ako ste na željenu destinaciju stigli čitavi, tamo ćete – sa potpunom izvesnošću – zateći samo sebe samog. Naravno, i još mnogo toga zadivljujućeg i očaravajućeg, ili možda začuđujućeg i neočekivanog.
Pomalo je tužno kada ljudi putuju da bi na mestu gde su se zaputili našli baš one prizore – uz tačan opis i pripadajuće fotografije – koje im je neko (u nekom štampanom ili online vodiču) prethodno detaljno preporučio, izlistao, ocenio i rangirao. Pritom često zaboravljaju da je pravo putovanje upravo ono koje vas, pored mnogo toga o drugim mestima i ljudima, ponešto nauči i o vama samima.Od svih zanimljivih gradova u koje vas posao, odmor ili nešto treće mogu odvesti, Solun je, bez sumnje, mesto koje može da pruži brojne neočekivane prizore i susrete. Za nekog ko u ovaj grad doputuje jednog prolećnog radnog dana, u radno vreme, i svoje prve korake načini baš na Aristotelovom trgu, prvi utisak će verovatno biti velika živost grada, gust saobraćaj, mladi, sredovečni i stariji ljudi u većim ili manjim grupama, pune klupe, pločnici, bašte restorana, skuteri i bicikli koji okolo zuje kao u komarci u smiraj letnjeg dana na Velikom ratnom ostrvu, mačke u svim mogućim bojama i pozama. Udaljavajući se od mora i idući istim, širokim trgom-platoom, neizbežno ćete nabasati na bulevar Egnatia, apsolutni krkljanac (pojačan radovima na saobraćajnici i u katakombama ispod nje) automobila, ljudi, autobusa, butika sa šarenom robom, restorana brze hrane. Semafor na ovom bulevaru je kratak kao predizborno obećanje, sa svoje dve torbe niste stigli ni do prve trećine pešačkog prelaza, a već se pali crveno svetlo za pešake. Deluje, dakle, da je propao unapred zamišljen plan da se nekoliko dana kratkog odmora većim delom provede u mirnoj bašti restorana, uz nešto malo pržene ribe, nešto više uza i neizbežno posmatranje i upijanje lokalnog života.
Ako vam vreme pogodno za šetnju, udobna obuća i istraživački duh dozvole, posle više sati obilaženja i lutanja, drugog dana boravka ćete možda otkriti baš mesto koje ste tražili. Na ne više od trideset metara od celodnevne i celonoćne vreve Aristotelovog trga, na samo malo većoj razdaljini od vazda uzavrelog bulevara, nabasaćete na restorančić sa jednostavnim kvadratnim stolnjacima, imenom koje sadrži neku varijaciju na reč „merak“ i konobaricom sa širokim osmehom i nešto užim poznavanjem stranih jezika. Lokalne zanatlije rade u obližnjoj stolarskoj radionici ili se odmaraju u susednom kafeu, popodnevno sunce se probija kroz još ne sasvim olistalu lozu, crno-bele i žuto-žute mačke vas lenjo i nezainteresovano posmatraju, na sebi tako svojstven način vam dajući do znanja bar dve stvari: da su svoju porciju ribe (za razliku od vas) već dobile i da, osim što primaju k znanju da ste tu, vaše postojanje baš ništa ne znači u njihovom mačjem životu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
