Tegobe izazvane toplotom - kako ih prepoznati i tretirati 1Foto: Beta/Dragan Gojić

Izrazito visoke temperature okoline predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje, naročito ukoliko traju više dana uzastopno, (tzv. „toplotni talas“).

One mogu izazvati zdravstvene tegobe kog bilo koga, ali su na njih posebno osetljiva mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe obolele od različitih hroničnih bolesti-kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih, respiratornih, šećerne bolesti i sl.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd objavio je na svom sajtu spisak tegoba koje mogu biti izazvane visokim temperaturama:

TOPLOTNI OSIP – jedan je od ranih znakova potencijalnog toplotnog stresa. Nastaje u toplim i vlažnim uslovima u kojima koža i odeća ostaju vlažne, usled neisparenog znoja. Njime mogu biti zahvaćene male površine kože, ali i celokupna površina trupa.

KAKO GA SPREČITI ILI UBLAŽITI: Često menjanje čiste i suve odeće, trebalo bi primenjivati kako kao preventivnu meru, tako i u slučaju već nastalog toplotnog osipa.

TOPLOTNI EDEM – Otoci koji mogu javiti i na rukama, a najčešće se javljaju na nogama usled neadekvatnog prilagođavanja organizma na visoke temperature.

KAKO IH UBLAŽITI: Tretiraju se jednostavo, podizanjem nogu i rashlađivanjem. Do oporavka dolazi nakon boravka u hladnijem okruženju u trajanju od 1-2 dana.

TOPLOTNA SINKOPA – Smatra se najblažim poremećajem termoregulacije. Karakteriše je gubitak svesti u toku obavljanja fizičke aktivnosti pri izloženosti povišenoj temperaturi okoline u dužem periodu vremena (poljoprivredni, građevinski radovi i sl.).

Do sinkope najčešće dolazi već nakon 2 sata rada u uslovima povišene temperature okoline usled povećanog gubitka i nedovoljnog unosa tečnosti u toku rada. Osim gubitka svesti, prisutni su i hladna i vlažna koža i slab puls.

KAKO JE SPREČITI: Smanjiti intenzitet fizičke aktivnosti ili skratiti vreme izloženosti dejstvu povišene temperature okoline.

Redovno unositi tečnost (1 čaša vode/20min) u ustaljenom ritmu, bez obzira na eventualno odsustvo osećaja žeđi.

Obučiti radnike da se međusobno osmatraju radi pravovremenog uočavanja početnih simptoma dehidracije, da bi se sprečilo dalje pogoršanje stanja i još veća dehidracija.

KAKO JE TRETIRATI: Ovo stanje zahteva medicinsku pomoć, a do njenog pružanja osobu bi trebalo premestiti na hladniju lokaciju, postaviti je u vodoravan položaj, i, ukoliko je svesna, započeti rehidraciju davanjem malih gutljaja ohlađene vode.

TOPLOTNI GRČEVI – Nastaju zbog prekomernog znojenja tokom napora u izuzetno toploj sredini. Ispoljavaju se u vidu nevoljnih spazama, uglavnom mišića donjih i gornjih ekstremiteta, kao i mišića stomaka, praćenih bolom.

Nastaju naglo u toku same fizičke aktivnosti ili, pak, 2-3 sata nakon prestanka rada. Često počinju naglo- u šakama, potkolenicama ili stopalima. Bol je često toliko jak da onesposobljava osobu za dalji rad. Mišići postaju tvrdi, napeti i teško se opuštaju.

Toplotni grčevi posledica su prekomernog gubitka tečnosti i elektrolita (soli)- natrijuma, kalijuma i magnezijuma, koje nastaje jakim znojenjem pri velikim naporima. Česti su kod fizičkih radnika koji rade u kotlarnicama, čeličanama i rudnicima.

KAKO IH SPREČITI: Smanjiti nivo fizičkih aktivnosti ili skratiti period izloženosti povišenoj temperaturi okoline.
Redovan unos tečnosti, pre svega vode, po ustaljenom ritmu, bez obzira na žeđ.

KAKO IH TRETIRATI: Premestiti se u hladniji prostor.nOsloboditi se viška odeće.

Piti ohlađenu slanu vodu ili komercijalne proizvode za rehidraciju (Orosal i sl.).

NAPOMENA: Toplotni grčevi se mogu sprečiti ili lečiti pijenjem napitaka ili jedenjem hrane koja sadrži so. Osobi retko treba intravenski nadoknađivati tečnost i elektrolite. Tablete soli mogu sprečiti toplotne grčeve, ali često uzrokuju osećaj nelagode u želucu i treba ih izbegavati. Uzimanje previše soli može uzrokovati zadržavanje tečnosti u organizmu (edem).

SUNČANICA – nastaje prekomernim direktnim izlaganjem, pre svega glave i vrata, sunčevim zracima. Počinje jakom glavoboljom i porastom telesne temperature.

Često se mogu javiti, umor i malaksalost, pospanost i vrtoglavica, zujanje u ušima ili kratkotrajni gubitak sluha, a kod starijih osoba često može doći i do gubitka svesti.

Kako bi je sprečili najvažnije je izbegavati duži boravak na suncu i glavu prekriti adekvatnim šeširom, kačketom ili kapom svetlih boja. Po mogućstvu glavu i vrat treba povremeno rashlađivati kvašenjem.

Prva pomoć kod sunčanice:

Osobu treba odmah skloniti sa sunca (u klimatizovanu ili zamračenu i dobro provetrenu prostoriju).

Istuširati je mlakom vodom (ili je bar umiti i staviti joj hladne obloge na čelo i vrat).

Dati joj da pije tečnost (čaj, sok ili običnu vodu). Tečnost ne treba davati odjednom u velikoj količini, već češće puta po manje.

Odmor je neophodan, a sledećeg dana se nikako ne treba izlagati suncu.

Ako se tegobe nastave ili se pogoršavaju, potrebno je javiti se lekaru!

TOPLOTNA ISCRPLJENOST – najčešće se javlja kod neaklimatizovanih osoba u toku prvih dana izloženosti dejstvu povišene temperature okoline glavnom nastaje usled preterane fizičke aktivnosti u uslovima povišene spoljne temperature i vlažnosti vazduha.

Manifestuje se pojačanim znojenjem, grčevima u mišićima, glavoboljom, poremećajem oštrine vida, povraćanjem, padom krvnog pritiska i malaksalošću, kao i gubitkom svesti.

Prva pomoć kod toplotne iscrpljenosti:

Osobu treba odmah smestiti u hlad ili rashlađenu, po mogućstvu zamračenu prostoriju, i skinuti joj odeću.

Rashladiti je polivanjem mlakom vodom ili stavljanjem hladnih obloga na glavu i potiljak.

Dati joj da pije rashlađenu tečnost – vodu ili blagi biljni čaj u malim gutljajima.

Kod ovog stanja obavezno treba potražiti medicinsku pomoć, zbog mogućeg progrediranja u stanje toplotnog udara. Preporučuje se intravenska nadoknada tečnosti u zdravstvenoj ustanovi.

TOPLOTNI UDAR – smatra se najtežom komplikacijom termičkog stresa, koja zahteva neodložnu medicinsku intervenciju. Do ovog stanja dolazi u uslovima povišene ambijentalne temperature i visokog procenta relativne vlažnosti vazduha (>70%), kao i male brzine strujanja vazduha.

Toplotni udar može da nastane, ne samo zbog prekomernog izlaganja direktnim sunčevim zracima već i usled vlažnog i pregrejanog vazduha, pogotovo kod radnika u pekari, kuhinji, kraj visokih peći, ali i u pregrejanom automobilu, javnom prevozu, pa čak i u stanu.

Toplotni udar je stanje koje nastaje kada se telo pregreje u relativno kratkom vremenskom roku. Nastaje naglo, usled prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama.

Simptomi toplotnog udara su: telesna temperatura viša od 40°C, opšta slabost, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje, drhtanje, mentalna konfuzija i nekada gubitak svesti (što može biti i prvi znak).

Prva pomoć kod toplotnog udara:

Toplotni udar je ozbiljno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć!

Ako sumnjate na toplotni udar, odmah pozovite hitnu pomoć ili se javite u najbližu zdravstvenu ustanovu!

Ukoliko zdravstvene službe nisu dostupne ili je potrebno više vremena do ukazivanja stručne pomoći, neophodno je da učinite sledeće:

Osobu odmah sklonite sa sunca ili iz pregrejane prostorije i skinite joj svu suvišnu odeću.

Umijte je ili istuširajte ne previše hladnom vodom.

Ukoliko voda nije dostupna, izložite je strujanju vazduha (npr. rashlađivanje ventilatorom).

Dajte joj tečnost, ukoliko stanje to dozvoljava.

Nakon oporavka od toplotnog udara, povećana je osetljivost na visoke temperature i tokom sledećih nedelja. Najbolje je izbegavati visoke temperature i fizičku aktivnost sve dok lekar ne da odobrenje.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.