Budućnost neće čekati

Slobodanka Stamenić Brzi Internet za sve, novi mobilni multimedijalni servisi i televizija visoke rezolucije, postaće stvarni kada tradicionalno analogno emitovanje širom Evropske unije pređe na digitalno emitovanje. Taj prelazak planiran do 2012. omogućiće da se najvrednije frekvencije, prvobitno rezervisane za tradicionalnu televiziju, efikasnije i inovativnije iskoriste za druge servise. Tako digitalna televizija, osim boljeg kvaliteta i izbora programa, gledaocima donosi interaktivnost: posmatranje scena iz različitih uglova, pronalaženje više sadržaja o određenoj temi, ili direktno učešće u kvizovima.
Procenjuje

se da je polovina produktivnosti EU ekonomije nastala uticajima IKT na proizvode, servise i poslovne procese. Trećina ukupnih sredstava za istraživanja u svim ekonomskim centrima odlazi na IKT, a istraživanja EU u toj oblasti značajno zaostaju za konkurentnim u SAD i Japanu. Kako bi promovisala otvorenu i konkurentnu digitalnu ekonomiju, osigurala veće i bolje investicije u IKT istraživanja i inovacije, a tu oblast promovisala kao vodeći faktor poboljšanja kvaliteta života, Evropska komisija je pokrenula inicijativu i2010: Evropsko informaciono društvo. Ona spaja regulativu, istraživanja i promociju informaciono-komunikacionih tehnologija. Strategija i2010. je prva konkretna akcija povezana s Lisabonskom strategijom. Veliki deo regulative odnosi se na audio-vizuelne medije, digitalnu televiziju, onlajn trgovinu i prava intelektualne svojine. Digitalna konvergencija zahteva konzistentan sistem pravila nezavisnih od tehnologija. Prvi korak u tom smeru preduzet je 2005. s predlogom Komisije za modernizaciju pravila EU u oblasti radiodifuzije. Taj potez odraz je povećanja broja televizijskih gledalaca koji prelaze na Intenet ili mobilne telefone kako bi tamo potražili vesti ili zabavu.

Nanotehnologije čine život zdravijim i bezbednijim

Prelazak s mikro na nano skale omogućava čipovima da postanu tako mali i jeftini da mogu biti ugrađeni skoro svuda. Brojni prototipovi i komercijalni proizvodi već su koristeći nanotehnologiju razvijeni u oblasti zdravstvene nege, obećavajući bolju budućnost za sve.

Prenosivi biosenzorni uređaj, napravljen na osnovu mikro i nanotehnologija, razvijen je kroz IST projekat OPTONANOGEN. On će omogućiti lekarima da upozore pacijente na genetske rizike od razvoja bolesti poput kancera. Gotov sistem mogao bi da se koristi za otkrivanje virtuelnih i genetskih anomalija, kao što su proteini povezani s virusima, hemijskim zagađenjima u hrani, ili zagađenje vode.

Pristup širokopojasnom Internetu u EU ima tek 72 odsto populacije u ruralnim oblastima, procenjuje Evropska komisija za informaciono društvo i medije. Način da se prevaziđe digitalna podela između urbanih i ruralnih oblasti, ocenjuje Komisija, jeste veća primena bežičnog – wireless širokopojasnog pristupa. Kao potencijalna socijalna i ekonomska korist bežičnih aplikacija navodi se njihova neograničena virtualnost. Ona obuhvata onlajn obrazovanje, Internet televiziju, poboljšanje komunikacije za servise javne bezbednosti poput pokrivanja nesreća, kao i bolju pokrivenost mobilnih komunikacija ili porast zahteva za mobilnim servisima za prenos podataka. I mobilni multimedijalni servisi navedeni su kao atraktivan sektor. Ti servisi su nešto između mobilne telefonije i kopnenog emitovanja, a uključuju mobilnu televiziju, satelitsko emitovanje, ali i daljinsku medicinsku pomoć. Potencijal takvih servisa je neizmeran, a samo tržište mobilne televizije procenjuje se između sedam i 20 milijardi do 2011, sa 200 i 500 miliona gledalaca širom sveta.
Revolucija IKT utiče na sve više aspekata života, ali ipak još ne obuhvata sve Evropljane. Na primer, manje od polovine evropskih domaćinstava ima pristup Internetu. Rešavajući sve forme takozvane digitalne podele, koja je ključni problem EU inicijative i2010, razvoj tehnologije će pomoći Evropi da odgovori na rastuće zahteve za boljom zdravstenom negom i obrazovanjem, ali i da obezbedi bolji kvalitet života za starije ljude, bezbednost i socijalnu inkluziju. Inicijativa i2010. ima tri glavna cilja. Prvi je poboljšanje servisa namenjenih starijima i upotreba IKT rešenja za nezavisan život starije populacije. Tako se kao glavni cilj ističe omogućavanje starijim osobama da žive nezavisno u sopstvenim domovima, podržavajući njihove svakodnevne aktivnosti, prateći njihovo zdravlje i obezbeđujući njihovu sigurnost. Drugi cilj inicijative odnosi se na zaštitu životne sredine i smanjenje rizika na putevima razvojem bezbednijih, pametnijih i čistijih automobila. To uključuje rad na „ECALL“ sistemu koji omogućava automobilima da automatski pozovu telefon za hitne slučajeve 112, prateći sudar ili nesreću. Treći cilj inicijative jeste promocija svesti o značaju kulturnog nasleđa i zaštita bogatog nasleđa Evrope kroz razvoj digitalnih biblioteka, a takođe i povećanje njihovog pristupa. Zbog toga su planirane organizovane kolekcije digitalnih sadržaja.
Program EEVROPA pomogao je razvoj modernih javnih servisa i dinamičnog okruženja za e-biznis kroz širenje dostupnosti širokopojasnog pristupa po konkurentnim cenama i sigurnu informacionu infrastrukturu. Analize pokazuju da je EEVROPA postigla napredak, pa prema Evropskoj komisiji postoji više od 90 odsto on-lajn servisa javne uprave, a 40 odsto osnovnih javnih servisa u potpunosti su interaktivni. Osim toga, ETEN je program koji podržava razvoj transevropskih elektronskih servisa u interesu javnosti. On doprinosi inicijativi i2010.
Evropska istraživačka mreža – GEANT najbrža je u svetu, sa brzinama do 10 Gbps. Ona povezuje skoro 4.000 univerziteta i istraživačkih centara u 43 zemlje širom Evrope. Kombinovana sa grid infrastrukturom, ta mreža je donela revoluciju alatki koje podržavaju istraživačku saradnju poslednjih godina. U osnovnom, Grid bi mogao da se opiše kao mreža računara, povezanih kako bi podelili računarsku energiju. Na primer, Grid omogućuje istraživačima veoma kompleksne simulacije. Nedavno je osam vodećih računarskih centara povezano brzinom od 600 Mbps. Za deset dana oni su razmenili 500 Tbps. Za download tih podataka trebalo bi 250 godina koristeći broadband vezu od uobičajenih 512 Kbps.
Razvoj novog standarda za emitovanje digitalnog video materijala na budućim mobilnim telefonima, PDA uređajima i laptop računarima skoro je završen. Reč je o DVB-H standradu koji će otvoriti veliki broj novih mogućnosti, a možda će čak i ograničiti upotrebu video servisa prevazilazeći kapacitet postojeće treće generacije mobilnih mreža (3G).