Foto: Wikimedia

Ovom pronalasku prethodio je događaj iz aprila 2012. godine kada je paleontolog Rej Stenford, nakon pauze za ručak, odvezao suprugu na posao u NASA Godar institut za istraživanje svemira u Merilendu. Pri rastanku nije ni slutio da će u samom dvorištu zgrade pronaći stenu sa tragom dinosaurusa dugačkim 30 centimetara. Poneseni otkrićem, istraživači su nastavili sa iskopavanjima na istom mestu i tako su januara ove godine pronašli čitavu ploču veličine trpezarijskog stola prekrivenu tragovima različitih vrsta dinosaurusa. Kada su utvrdili starost stene, naučnici su zaključili da su životinje ovuda prošle pre više od 100 miliona godina. Svih 70 otisaka, koliko je pronađeno, ostavilo je osam vrsta praistorijskih sisara, od onih najmanjih veličine veverice do velikih poput nodosaura.

Utvrđeno je da su verovatno svi otisci nastali u periodu od nekoliko dana, kao i to da se ploča nalazila veoma blizu jezera ili neke druge veće vodene površine. Na osnovu paralelno pronađenih tragova četiri manja sisara tim pretpostavlja da je ova grupa lovila zajedno poput čopora i obavljala neku vrstu „čišćenja“ teritorije. U mnoštvu tragova pronađen je i otisak sauropoda. Ovaj dugovrati biljojed, poreklom iz doba jure i krede, život je uglavnom provodio brsteći lišće sa jednog istog drveta kako bi se što manje kretao i umarao. Tolika lenjost razumljiva je ako se u obzir uzme njihova težina koja je dostizala i do 30 tona, čime se sauropodi ubrajaju u najveću i najtežu vrstu dinosaurusa. Pored dinosaurusa, većina pronađenih tragova pripadala je malim kičmenjacima veličine današnjih glodara. Međutim, jedan od njih značajno je odudarao po veličini od ostalih. Ispostavilo se da je u pitanju najveći dosad pronađen trag kičmenjaka iz doba krede koji po veličini otprilike odgovara otisku rakuna. Prema rečima Komptona Takera, naučnog saradnika tima koji je pomogao na iskopavanju, Merilend je oduvek bio poželjno mesto za život upravo zbog svoje klime koja je u doba krede bila mnogo toplija nego danas. Pored toga, u vreme kada je nivo mora bio na desetine metara viši nego što je to danas, Merilend je bio veoma močvarno područje. Sve to izuzetno je pogodovalo životinjama koje su ga naseljavale.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs