Upala pluća – pneumonija je zapaljenski proces koji zahvata sve strukture donjih delova disajnih puteva. Za upalu pluća se znalo još u starom Egiptu i Grčkoj. Postoje zapisi o samoj bolesti i načinu lečenja, jer je bila čest uzrok smrti obolelih.
Obolevaju deca, odrasli u punoj snazi i starije osobe. Od otkrića antibiotika prognoza ishoda ovih bolesti je značajno poboljšana. Osamdesetih godina prošlog veka se verovalo da će sve pneumonije biti laka i izlečiva bolest. Međutim, stvarnost nas je demantovala. Od pojave bakterija otpornih (rezistentnih) na antibiotike lečenje ove česte bolesti ponovo postaje izazov.
Obolevanje i umiranje od upale pluće je ipak češće u manje razvijenim zemljama, a u poslednje dve decenije je u celom svetu u stalnom blagom porastu. Da li će čovek oboleti od ove kapljične infekcije zavisi od ravnoteže koja postoji između snage njegovog organizma i snage uzročnika – bakterije ili virusa izazivača bolesti. Zato je značajno provetravanje i osunčavanje prostorija, boravak na čistom vazduhu, zdrav režim ishrane i dovoljno sna uz izbegavanje boravka u zagušljivim i zadimljenim prostorima.
Posebno su rizične pneumonije kod starijih, kod osoba koje borave u kolektivnim smeštajima (domovi za stare i slično), kod dece, kod obolelih sa malignim, krvnim (hematološkim) bolestima, HIV infekcijama i posle transplantacija organa kao i kod obolelih na aparatima za veštačko disanje. Među osobama starijim od 65 godina oboleva 25-44 na 1.000 u opštoj populaciji oboleva 5-12 na 1.000 osoba. Kod dece su upale pluća najčešće, a kod starih su četiri puta češće, nego u uzrastu od 20-30 godina. Upale pluća čine pet do 12 odsto svih infekcija disajnih puteva.
Smrtnost od upala pluća je na šestom mestu na lestvici uzroka smrti. Među zaraznim bolestima je i dalje prvi uzrok smrti, ispred tuberkuloze, side, ebola i slično… Najugroženije su starije osobe, čak osam od deset umrlih je starije od 65 godina. U ovom uzrastu pneumonije su na četvrtom mestu na lestvici uzroka smrti. Među starijim osobama češće su komplikacije i nepovoljni ishod pneumonije kao posledica drugih, prethodno postojećih pridruženih bolesti, slabijih odbrambenih snaga organizma, učestalijeg bolničkog lečenja starijih i eventualnog boravka u kolektivu. Sve ovo može dovesti do pojave pneumonije izazvane mešovitim infekcijama (udruženi virusi i bakterije) ili rezistentnim sojevima bakterija. Zato se ovoj grupi bolesnika preporučuje vakcinacija (Grip i Pneumokok). Njihovom lečenju se posvećuje posebna pažnja i često je neophodno bolničko lečenje.
Od ukupnog broja bolnički lečenih plućnih bolesti kod nas u poslednjih nekoliko godina, teške upale pluća čine oko 10 odsto (8,63 do 12,02 procenata), a smrtnost među obolelima je bila oko osam odsto što je u saglasnosti sa podacima iz najvećih svetskih centara.
U poslednjih 30 godina pojavili su se različiti parametri za procenu težine pneumonije radi brže i jednostavnije procene težine bolesti i mesta gde obolelog treba lečiti. Različit je broj kriterijuma (od četiri-pet do 20), a rezultati lekaru olakšavaju odluku o tome da li će se oboleli lečiti ambulantno, bolnički ili u jedinicama intenzivnog lečenja. Takođe postoje preporuke koje antibiotike treba upotrebiti u konkretnoj situaciji.
U našoj ustanovi upale pluća se uspešno leče u skladu sa svim trenutno važećim svetskim preporukama i parametrima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
