antarktikFoto: EPA-EFE/FELIPE TRUEBA

Zagađenje nanoplastikom po prvi put je otkirveno u oba polarna regiona, zbog čega naučnici upozoravaju da su ove mikročestice sada prisutne na celoj našoj planeti.

Čestice nanoplastike su manje, ali su otrovnije od mikroplastike, koje je već ranije pronađena širom Zemlje, a njihov uticaj na zdravlje ljudi još nije dovoljno ispitan.

Analizom uzoraka jezgra ledenog pokrivača Grenlanda naučnici su utvrdili da nanoplastika zagađuje ovaj udaljeni region već najmanje 50 godina.

Kako prenosi Gardijan, osim ovim otkrićem, istraživači su bili iznenađeni i činjenicom da četvrtina ovih čestica potiče iz automobilskih i guma za ostala vozila.

Nanočestice su veoma lagane i smatra se da su ih na Grenland doneli vetrovi iz gradova u Severnoj Americi i Aziji.

Kada je u pitanju nanoplastika pronađena u ledu Antarktika, veruje se da su ove čestice stigle zahvaljujući okeanskim strujama koje se kreću do ovog udaljenog kontinenta.

Plastika je samo deo “koktela” hemijskog zagađenja koje obuzima čitavu našu planetu i čija je količina premašila granicu bezbednu za čovečanstvo, upozoravaju naučnici.

Zagađenje plastikom je prisutno svuda od vrhova Mont Everesta do dubina okeana, a ljudi, i ne znajući, udišu i gutaju ove čestice koje mogu da naškode ćelijama.

“Otkrili smo nanoplastiku u najudaljenijim delovima Zemlje, kako u južnim tako i u severnim polarnim regionima. Nanoplastika je mnogo više toksikološki aktivna u poređenju sa mikroplastikom i zbog toga je ovo otkriće veoma važno”, kaže Dušan Materić sa Univerziteta u Utrehtu, Holandija, koji je predvodio ovo novo istraživanje.

Jezgro ledenog pokrivača Grenlanda je duboko 14 metara i predstavlja slojeve snežnih padavima koje vode poreklo unazad do 1965. godine.

“Za mene nije predstavljalo toliko iznenađenje što smo tamo pronašli nanoplastiku, već to što smo je otkrili u dubinama jezgra. Iako se nanoplastika smatra novijim zagađivačem, sada smo utvrdili da je ona zapravo tamo bila već decenijama”, objašnjava Materić.

Ovo istraživanje, objavljeno u naučnom časopisu “Environmental Research”, otkrilo je 13 nanograma nanoplastike po mililitru istopljenog leda na Grenlandu, a još četiri puta veće prisustvo ovih čestica pronađeno je u antarktičkom ledu.

Istraživači upozoravaju da nanoplastika ima različite negativne efekte na žive organizme, uključujući ljude.

Osim zbog štete koju plastika nanosi životnoj sredini, u naučnim krugovima vlada sve veća zabrinutost zbog posledica koje nesvesno udisanje i gutanje ovih čestica ima po ljudsko telo.

Nedavnim istraživanjima utvrđeno je da ljudi u svojim domovima udahnu ili progutaju između 2.000 i 7.000 čestica mikroplastike na dan i smatra se da one, jednom kada dospeju u telo, nanose nepovratnu štetu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.