Šejtan sofra - Foto: Z.S.M.Pogled je zaista impresivan, predivan. Ceo Ajvalički arhipelag od 30 ostrva kao na dlanu. Bezbroj turista se gura pored ograde da ovekoveči sebe i zalazak sunca koji u svetu turizma slovi, pored Kapri, Aleksandrije i Mikonosa, najlepša na svetu. A, sva ta lepota na mestu nesvakidašnjeg imena – Šejtan sofra ili Đavolja trpeza.
Legenda kaže da je đavo uzimao mlade devojke kao žrtve. Jedna od njih, kada je na nju došao red da bude žrtvovana predložilaje šejtanu da ga odvede na mesto sa koga je u smiraj dana tako lep pogled da će otkraviti njegovo zlo srce. Odvela ga je na ovaj vidikovac i đavo se ispunjen tom lepotom nikada više nije vratio po devojačke žrtve.
Na vidikovcu stoji ograđena ogromna stopa, navodno mesto gde je njome kročio sam đavo u koje turisti bacaju metalne novčiće. Po predanju želje koje ljudi ispisuju na papirne maramice koje potom vezuju za ogradu đavoljeg otiska se ispunjavaju. Sad, vi možete da mi verujete ili ne, ali – meni se zaista ispunila.
Da, sva lepota ne bude baš samo „na đavoljoj, tamnoj strani”, iznad grada postoji još jedan sjajan vidikovac – Dženade tepisi – Rajska sofra ili trpeza (bukvalno – tepsija) sa koje se najbolje vidi pozicija samog Ajvalika u ovom delu Egejskog mora.
Ove dve sofre su najpoznatije ali ne i jedine znamenitosti Ajvaličke regije, popularne turističke odrednice za letovanje u Turskoj.
Sam grad, koji danas ima 100.000 stanovnika centar je čitavog ovog regiona ali, od skora ima status opštine u mnogo većem, milonskom Balakesiru (sa kojim zamalo da Partizan igra u Ligi konferencija). Mesto je do rata između Grčke i Turske (1919. do 1923. godine) bilo naseljeno isključivo grčkim stanovništvom, kao i čitava ova regija.
Mustafa Kemal ili Ataturk je dobio rat i došlo je, kako se u istoriji kaže „velike razmene stanovništva” (danas bi se to reklo – egzodus) i dva milion Grka sa ovih prostora je iseljeno na prostor Grčke (nisu im se baš obradovali iako su bili najbogatiji sloj stanovništva, sa podsmehom su ih u matici zvali „anadolski Grci”) a isto toliki broj Turaka je preseljen u ovaj deo Egeja iz Grčke i ostalih hrišćanskih zemalja pobednica u balkanskim ratovima.
Hasan Paša ih nije zaboravio
Bogatsvo Grka iz Ajvalika koji je dobio ime ili dunji – ajva ili vrsti školjke ajvada (obložene spolja mahovinom a iznutra sedefom čiji čak i mali primerci vrede preko 200 evra ako ih izronite sa dubine od 70 metara) poticalo je od usluge koju su učinili vojskovođi Hasan Paši koji je bio ranen u jednom od svojih brojnih pohoda.
Smestio se u Ajvaliku gde su ga izlečili tamošnji lekari i grčki monasi kao i sve njegove ranjene vojnike. Hasan Paša to nije zaboravio. Uskoro je postao veliki vezir, dakle – drugi čovek Osmanskog carstva i građane Ajvalika oslobodio plaćanja svih poreza i dažbina. Tako je ovaj gradić bio jedini sa statusom „taks fri” na teritoriji čitave imperije koja se protezala na tri kontineta.
Građani Ajvalika su umeli to da iskoriste baveći se trgovinom, preradom kože, maslina, zlata, proizvodnjom sapuna. Čuveni milijader Arsitotel Onaziz iako rođen u Izmiru (tada po grčki Smirni) detinjstvo i mladost je proveo u Ajvaliku, „pekući” zanat kojim će se obogatiti potom u Americi.
Onda je došlo do „velike razmene stanovništva” i Grci iz Ajvalika su predljeni na ostrvo Lezbos koje je udaljeno samo 16 morskih milja. Koliko je njihova nostalgija jaka svedoči činjenica da se u glavnom gradu Lezbosa – Mitilini, najznačajniji nedeljnik i danas, posle čitavog veka zove – „Ajvalik star”.
Danas je to tipično sredozemno mesto u kome je i dalje vidljiv duh Grčke, pre svega zbog arhitekture, ali sada oplemenjeno i obogaćeno svim čarima Orijenta. Bazari, pijace, čajdžinice. berbernice, prodavnice začina, juvelirnice, radnje sa kožom, egzotične prodavnice tepiha.
Starovremske ali i najmodernije kafane i restorani u uzanim sokacima koji „izlaze” pravo na gradsku marinu koja je centar mesta. Deo sa kafanicama u luci izgleda kao neka egejska Venecija. Četvrtkom se u ajvaličkoj čaršiji održava velika pijaca koja se proteže čitavim ulicama i čija je ponuda turistima ravna onoj iz Ali Babine pećine.
Ali, nostalgija „ne drma” samo potomke anadolskih Grka. Na par kilometara od Ajvalika nalazi se Kučuk oi ili Malo selo, naseljeno ljudima sa naših protora u „velikoj razmeni stanovništva”. Dolazili su iz svih krajeva. Crne Gore, Bosne, Sandžaka, južne Srbije, današnje Severne Makedonije. Njihovi potomci i danas, ne bez ponosa ističu da „govore naš jezik”. O tome svedoče i imena lokala: „Majka”, „Bosna”, „Zeta”, „Mostar”, „Sevdalinka”…
Muzej migracija i nostalgije
Odmah pored džamije (nekadašnje crkve Svete Anastasije) nalazi se baš – Muzej migracija. Zdanje i postavka nostalgije i žala za napuštenim ognjištem u kojem su izloženi predmeti doneti iz „starog kraja”: od kama, pištolja i pušaka, do alata, pokućstva, narodnih nošnji i kaftana, novca koji više nikada nisu upotrebili, pradrevnih francusko-turskih rečnika… Tuga.
Ali će vas odmah potom obodriti specijaliteti iz naših krajeva: bosanski burek ili pazarske mantije (ima i verzija zalivenih jogurtom sa začinima – vrh).
Kučuk oi je podigao Mehmed Osvajač 1462. godine prilikom pohoda na Lezbos, kao mesto koje je naselio janičarima i konačarima čije je zaduženje bilo da brane ovaj deo obale i brda od napada gusara. Vremenom je selo opustelo pa su ga naseliji Grci koji su mu dali ime Janičarsko selo. Oni su u njemu živeli vekovima do 1923. godine kada ga naseljavaju ljudi sa naših prostora kojima je Ataturkova republika dala kuće i imanja koja su obrađivali.
Danas je Malo selo uz pomoć države postalo centar izlagačke delatnosti i u njemu svoje galerije imaju brojni istanbulsku umetnici, slikari, grafičari, kaligafi kao i majstori koji se bave starim zanatima.
Samo na dva kilometra od Malog sela nalazi se turističko mesto Sarimsakli, kako ga zovu „plaža Ajvaličke regije”. Zaista peščana plaža od 12 kilometara dominira čitavim krajolikom mesta sa preko 300 hotela. Van sezone u Sarimsakliju živi oko 15.000 stanovnika (verovatno i mnogo manje) ali leti taj broj ide i preko 120.000 ljudi (ove godine i mnogo, mnogo više).
Sami žitelji iskreno kažu da „nikada nije bilo više gostiju” a razlog tome su ne samo kraj sezone, produženi vikend „pojačan” Danom nezavisnosti već i skok cena u letovalištima bližim petomilionskom Izmiru.
Osveta ćerki i zetova
Sarimsakli je bukvalno vazdušna banja na moru jer je okružen borovim šumama na obližnjim planinama (mitske Ide) sa kojih vetar donosi vazduh oplemenjen velikom kličinom joda. Vlažnost vazduha je svega 0,5 procenata pa Svetska zdravstvena organizacija preporučuje boravak ovde ne samo kao klasično letovanje nego za sve one koji imaju problema sa disajnim organima.
Sem impresivne, dužinom, širinom i peskovitošću centralne plaže u okolini Sarimsaklija postoji čitav niz malih, egzotičnih, kamenitih plaža zavučenih u duboku hladovinu drevnih mediteranskih borovih šuma. Jedna od njih je Badavud na samom kraju mesta do koje voze gradski dolmuši (mini busevi i kombiji, omiljeni prevoz u Turskoj) gde se nalazi rudnik (sada pod zaštitom države) kamena sarim sak taše, jedinstvenog i karakterističnog samo za ovo mesto od kojeg je u prošlosti izgrađena čitava ova regija.
Kamen je svojevremno izvožen u Grkču, Španiju i čitavu Evropu ali sada njegovu eksploataciju kontroliše Republika Turska lično.
Po nekima je samo mesto dobilo ime baš po ovom kamenu a po drugima po vrsti samoniklog belog luka (čije se ime slično izgovara – sarimsak) koji je rastao u ogromnim količinama u lagunama i močvarama u okolini mora.
Po običajnom pravu i tradiciji, porodice su obradivo zemljište u brdima, „otimano” od kamenja za gajenje maslina, vinove loze, duvana, pamuka, pistaća i badema u nasleđe ostavljale isključivo sinovima. Pak, ćerke su kao miraz zetovima nosile stotine i stotine metara, tada bezvrednog za poljoprivredu, zemljišta pored mora i peščanih plaža.
E, onda je došla era turizma (i, mi sa njom). Sinovi su ostali poljoprivrednici koji se po suncu u brdima muče na krševitim parcelicama a ćerke i zetovi su konačno mogli da odahnu i debelo naplate ovu viševekovnu nepravdu.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
