Zašto se budimo umorni čak i posle osam sati sna

Najgore od svega? Spavali ste punih osam sati. Sve po pravilima, a opet… ništa od odmora. Možda mislite da je u pitanju samo loš dan. Ali kad se isto ponovi sutra, pa prekosutra, onda se prirodno postavlja pitanje: zašto se budimo umorni iako smo u teoriji spavali dovoljno?

Poenta nije samo u brojevima

Ljudi često vezuju dobar san za broj sati, kao da je dovoljno prespavati određenu količinu vremena i sve će se rešiti. I istina je, osam sati jeste neka opšta preporuka. Ali ono što se ređe spominje jeste šta se dešava tokom tih osam sati. Jer nije svaki san isti.

Postoje faze sna, i svaka ima svoju ulogu. Najdublji, takozvani NREM san, pomaže telu da se fizički regeneriše.

S druge strane, naširoko poznata REM faza je važna za pamćenje, emocije i mentalnu obradu svega što smo doživeli tokom dana.

Međutim, ako su te faze prekinute ili ih nema dovoljno, ni savršen broj sati vam neće pomoći.

Govoreći o prekidima, oni ne moraju ni da budu drastični. Dovoljno je da se okrenete, promenite položaj, reagujete na neki spoljašnji šum, pa da ciklus bude narušen. I što je najgore, često toga uopšte nismo svesni. Probudi se telo, ali ne i svest. I onda se ujutru pitate zašto ste umorni, a ne možete da se setite da ste se budili. E, tu već počinjemo da ulazimo u dublju priču.

Zašto se budimo umorni? Jer telo spava ali ne odmara

Nerekto se dešava da uzrok jutarnjeg umora nisu loše navike ili stres, već određeni medicinski poremećaji koji mogu ozbiljno uticati na kvalitet sna. Upravo jedan od takvih je apneja u snu, koja se javlja kod nemalog broja ljudi.

O čemu se tačno radi, odnosno koji su simptomi i uzroci apneje u snu? U pitanju je poremećaj disanja koji izaziva kratkotrajne prekide u dotoku kiseonika tokom noći. Telo tada reaguje mikrobuđenjima, pokušavajući da se izbori sa nedostatkom vazduha. Svaki takav prekid, iako traje svega nekoliko sekundi, ozbiljno remeti duboke faze sna. I što je najzanimljivije, mnogi ljudi žive s apnejom godinama, a da to ni ne znaju.

Sa stanovišta uzroka, može biti više faktora: višak kilograma, genetika, anatomske karakteristike grla i vilice, ali i loš tonus mišića u predelu vrata. S druge strane, simptomi kojima se ona karakteriše, poput hroničnog umora, jutarnjih glavobolja i suvoće usta, javljaju se i kod drugih medicinskih stanja, što apneju čini prilično teško prepoznatljivom.

Ipak, postoji jedan znak koji često pravi razliku: glasno, neprekidno hrkanje. U većini slučajeva, upravo je ono prvi alarm da nešto nije u redu sa disanjem tokom noći i najčešće ga ne prepoznaje osoba koja hrče, već neko ko spava pored nje.

Umor koji dolazi iz glave

Zašto se budimo umorni? Odgovor na ovo pitanje se nerekto krije u našim glavama. Bukvalno. Naime, čak i kada fizički spavamo, naš um neretko nastavlja da radi prekovremeno. Misli se vrte, brige talože, a organizam, iako u horizontalnom položaju, ostaje u stanju blage pripravnosti.
Jedan od glavnih krivaca za to je stres, koji ne otežava samo uspavljivanje, već utiče i na to kako spavamo. Kada smo napeti, telo luči kortizol, odnosno hormon stresa, koji može remetiti prirodan ritam sna. A kad se to ponavlja iz noći u noć, posledica je osećaj kao da smo spavali samo “na pola“.

Nekima je umor posledica anksioznosti, drugima iscrpljenosti od svakodnevne hiperprodukcije informacija. U oba slučaja, mozak nije imao priliku da se isključi, već je i tokom sna obavljao hiljadu i jedan proces. I onda ujutru, telo ustane, ali osećaj ostane isti. Kao da se ništa nije resetovalo.

Navike koje sabotiraju san iz senke

Nije uvek stvar u stresu, medicinskom stanju ili lošoj genetici. Ponekad su krivci za laše spavanje baš one svakodnevne navike koje deluju bezazleno, a svi ih imamo. Mobilni telefon pred spavanje, Netflix do ponoći, samo još jedan klip na TikToku… Zvuči poznato?

Plava svetlost koju emituju ekrani može da prevari mozak da misli kako još nije vreme za spavanje. Zbog toga se smanjuje lučenje melatonina, hormona koji poručuje telu da je vreme za odmor. I tako, iako legnete u krevet na vreme, vaš unutrašnji sat možda tek tada počinje smenu.
Sličan efekat ima i alkohol. Iako može da vas uspava brže, on remeti duboke faze sna, zbog čega se telo ne regeneriše kako bi trebalo. Isto važi i za obilne obroke u kasnim satima. Organizam se tada bavi varenjem, ne odmorom.

Tu su i neredovne rutine, kada tokom radne nedelje ustajete rano, a vikendom ostajete budni do kasno i spavate duže. Telo voli ritam, a svaki pokušaj da ga prevarimo vraća nas nekoliko koraka unazad.

Drugim rečima, kvalitet sna se ne meri samo u minutima, već i u načinu na koji mu pristupamo. A često su baš te male, svakodnevne navike ono što pravi veliku razliku između odmornog jutra i onog kad se osećate kao da niste ni legli.

Kada je vreme da potražite pomoć

Nije svaka jutarnja malaksalost razlog za brigu, ali ako se umor javlja uporno, čak i nakon što ste promenili rutinu, legli ranije, izbacili telefon iz kreveta i pokušali sve zdrave savete, možda je vreme da se obratite stručnjaku. Ovo je naročito slučaj ako umor dolazi u paketu sa drugim simptomima: jutarnjim glavoboljama, poteškoćama s koncentracijom, promenama raspoloženja, povremenim buđenjem sa osećajem gušenja, ili primetnim i upornim hrkanjem.

Isto važi i danju. Ako vas tokom dana često savlada pospanost, imate osećaj da vam ni kafa ne pomaže, a raspoloženje vam oscilira bez jasnog razloga, nije na odmet obaviti razgovor sa lekarom.

Telo ima svoj jezik. A kada uporno ne znamo zašto se budimo umorni iako smo dovoljno spavali, možda je vreme da ga konačno saslušamo. Možda nije stvar u tome koliko spavate, već u tome kako. Možda nije problem u vama, već u uslovima koje (ne)primećujete. I možda, samo možda, rešenje nije toliko daleko koliko deluje.

Zato ne ignorišite umor koji traje. On je tu s razlogom. I vrlo često, upravo on zna odgovor pre svih ostalih.