Kako se dijagnostikuju, a kako leče alergije? (VIDEO) 1Foto: Shutterstock/Sima

U 19. veku pre industrijske revolucije termin alergija uopšte nije postojao. Kako su krenule da rade fabrike, a aerozagađenje da postaje sve veće, i kako je industrija prerade mesa počela da se bazira na ubacivanju veštačkih dodataka, sve više ljudi počelo je da se žali na tegobe koje pripadaju alergijama. Procene su da će do 2050. svako drugo dete biti alergično – kazala je pulmolog dr Tatjana Radosavljević u Danas podskastu posvećenom alergijama.

Ona je na početku objasnila da je alergija “preteran odgovor organizma na određenu grupu supstanci koju zovemo alergeni”.

– Postoje spoljašnji i unutrašnji alergeni, a najčešći spoljašnji alergeni su poleni. Već u februaru, kako su procvetale prve biljke, počela je da raste koncentracija polena u vazduhu i tada su već počeli da se javljaju pacijenti. Poleni mogu biti poleni trava i drveća, koji su najčešći u ovo vreme, i poleni korova kao što je ambrozija – dodala je sagovornica Danasa. Ona je kazala da problemi sa alergijama obično počinju u martu i traju do oktobra, ali da je ove godine cvetanje biljaka ranije počelo.

Kako se alergija otkriva?

Dr Radosavljević je novoj epizodi podkasta Danasa objasnila da  poleni ulaze u gornje disajne puteve i da tu nastaje alergijska reakcija koje se može manifestovati time što nekome suze oči, nekome curi ili se zapuši, nekoga svrbe uši, a neko može dobiti i napad astme. Pri tome, većina astmi zapravo i ima alergijsku podlogu.

Takođe moguće je da se pojave i problem sa kožom, ali i digestivni simptomi poput dijareje, jer je polen moguće uneti u organizam i preko neopranog voća i povrća.

Osvrćući se na pitanje kako razlikovati alergiju od prehlade, sagovornica Danasa je istakla da prehladu mogu da prate temperature i bolovi u zglobovima, što nije slučaj sa alergijom.

– Takođe, krvna slika kod prehlade je ili normalna ili pokazuje povišen CRP. Ako biste uradili immunoglobulin E iz krvi, i ako bi bio povišen, to bi sa velikom sigurnošću ukazivalo na alergiju. Takođe, ako u krvnoj slici imate povišenu jednu grupu belih krvnih zrnaca, koji se zovu eozinofili, to takođe može ukazati da se radi o alergiji – kazala je dr Radosavljević.

Ona je rekla da postoje dva načina za određivanje da li je osoba alergična – jedna metoda su kožni testovi, a druga je određivanje specifičnog IGG na određene antigene iz krvi.

Kako se alergije leče?

U pogledu lečenja dr Radosavljević je istakla da bi osobe koje sumnjaju ili znaju da su alergične trebalo da uzimaju terapiju u dogovoru sa lekarom a ne na svoju ruku. Kako je istakla, često se dešava da ljudi uzimaju lekove poput antihistaminika povremeno kada osete tegobe.

Da bi ova terapija međutim dala efekta, potrebno ju je primenjivati u kontinuitetu. Takođe, osobe koje znaju da su alergične na određene polene, trebalo bi 20-ak dana pre nego što se ovi alergeni pojave da počnu sa uzimanjem antihistaminika kako bi bili spremni.

Pored antihistaminika, ponekad je potrebno koristiti i kortikosteroide. Dr Radosavljević je takođe objasnila da postoji još jedan vid terapije.

– Jedan od načina lečenja jeste da se alergeni daju u rastućim dozama pod jezik da bi se u periodu od dve do tri godine osoba oslobodila alergije. Ovo je moguće primenjivati samo kod osoba koje imaju jednu ili dve alergija. Osobe koje su alergične na više stvari ne mogu primiti ovakvu terapiju. Terapija se sprovodi uz kontrolu iskusnog alergologa, jer postoji opasnost burne reakcije, nakon čega se terapija prekida – kazala je doktorka.

Ona je istakla i da postoje grupe pacijenta kod kojih se ne može primenjivati ova terpaija, na primer kardiovaskularni pacijenti,  jer postoji rizik da bi burnija reakcija mogla da pogorša njihovu osnovnu bolest.

– Idealan lek protiv alergije jeste da se ne izlažete alergenima što je nemoguće. Moja preporuka jeste da u vreme kada je velika koncentracija alergena u vazduhu da se presvučete čim dođete kući i da se opere kosa kako se alergeni ne bi unosili – kazala je dr Radosavljević, dodajući da se smatra i da upotreba ulja crnog kima može smanjiti alergijsku reakciju.

Kako se izboriti sa grinjama?

Sagovornica Danasa osvrnula se i na unutrašnje alergene kao što su grinje i kućna prašina.

– Kada počne grejna sezona imate problem sa kućnom prašinom i grinjama. Grinje su takođe izraziti alergeni. U pitanju su mikroorganizmi koji se hrane našom peruti a proizvodi njihovog metabolizma su zapravo alergeni. Pri tome, koliko god čistite kuću ne možete ih očistiti već su potrebni posebni usisivači za dubinsko čišćenje. Pošto grinje jako vole toplotu, onima koji su alergični savetujem da pred grejnu sezonu dubinski očiste celu kuću, izbace plišane igračke, zavese, tepihe, očiste sav nameštaj. Zašto grinja nije bilo pre 50-ak godina? Tada su zime bile jake a naše bake su iznosile posteljinu svakog jutra da se smrzne pa su grinje umirale na hladnoći. Više hladnih zima nema, pa nema ni tog prirodnog načina – zaključila je dr Radosavljević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.