Nezaštićen seksualni odnos uzrok više od 95 odsto infekcija 1Foto: Pixabay/Maria_Domnina

Pod sloganom „Mi pamtimo, mi delujemo, mi živimo sa HIV-om“, ove godine održana je trideset i deveta međunarodna kampanja sa prigodnim manifestacijama koje imaju za cilj da povećaju informisanost, promovišu globalnu solidarnost i i zajedničke akcije u borbi protiv HIV infekcije i AIDS-a. Povodom Dana sećanja na preminule od AIDS, u nedelju je simboličnim paljenjem sveća odata pošta osobama koje su izgubile bitku protiv HIV-a.

Aktivnosti u okviru pomenute kampanja trebalo bi da pokrenu što više ljudi, zajednica, mladih donatora da se uključe u aktivnosti u cilju okončanja pandemije. Posebno, trebalo bi da se radi na pojačavanju edukacije mladih, lečenju i pružanju podrške osobama koje žive sa hivom.

Dr Jelena Janković, pomoćnica ministra zdravlja, rekla je tim povodom na konferenciji uoči vikenda, da je 2018. godine doneta strategija za prevenciju i kontrolu HIV infekcije, u periodu od 2018. godine do 2021. godine. Poseban akcenat, kako je istakla, jeste na ljudskim pravima i na smanjenju stigme i diskriminacije. Kao važan deo navela je da ove godine planiraju usvajanje novog akcionog plana – do 2025. godine i uporedo sa tim se radi i na izradi vodiča za lečenje od HIV – a, kao i na izradi vodiča za antivirusnu terapiju, koja će omogućiti smanjenje rizika od prenošenja HIV infekcije.

– Zajedno sa udruženjima građana, uz podršku Ministarstva zdravlja i Global fonda, koji generalno podržava sve aktivnosti zemalja u borbi protiv HIV – a, imamo izuzetno dobar odgovor u saradnji sa svim udruženjima, gde praktično, npr za 2021. godinu, imamo broj preventivnih usluga uvećan za 30 odsto u odnosu na 2020.

Dodala je da u svim institutima za javno zdravlje i zavodima dobrovoljno, besplatno i anonimno moguće testirati se na HIV. Osobama obolelim od HIV-a lečenje je omogućeno besplatno u četiri klinička centra u Srbiji – Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Od 1985. Godine, kao početka praćenja pandemije HIV-a u našoj zemlji, prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut“ sve do 2021. godine registrovano je oko 4.000 osoba inficiranih HIV-om, od kojih je jedan trećina preminula.

Dr Danijela Simić, šefica odeljenja za HIV infekciju, virusne hepatitise, tuberkulozu, polno prenosive infekcije Centra za prevenciju „Batuta“ navela je da je u 2021. godini registrovano 172 novodijagnostikovane osobe inficirane HIV-om, 49 je obolelih od AIDS-a, a 14 preminulih.

– To jeste nešto veći broj u odnosu na 2020. godinu kada smo imali 124 osobe inficirane, 32 osobe obolele, a 16 preminulih. Imperativ jeste da se što veći broj ljudi testira, da što veći broj dijagnostikujemo da bi prevenirali nove infekcije i redukovali umiranje. Među novodijagnostikovanim prošle godine dominiraju muškarci, kako oboleli, tako i preminuli. Uzrast koji dominira je od 20 godina do 49 godina, kazala je. Kao najčešći razlozi zaražavanja, dodala je, jesu nezaštićen seksualni čin, odnosno prenošenje usled nezaštićenog seksualnog odnosa, i to višem od 95 odsto. Ono što je bitno istaći, najveći rizik nosi analni nezaštićeni seksualni odnos. Strateški cilj je, kako je rekla, da do 2025. godine imamo manje od 50 novoinficiranih i manje od 10 umrlih, rekla je dr Simić

Kako je objašnjeno, lečenje je pokriveno iz Republičkog fonda i od veoma velikog značaja je da se što pre dijagnostikuje HIV infekcija kako bi se odmah započelo lečenje kombinovanom savremenom antiretrovirusnom terapijom uz pridržavanje propisanog režima lečenja. Na taj način može se minimalizovati prenošenje i obolevanje kao i umiranje od AIDS-a. U poslednjoj deceniji u Srbiji su na listu stavljena četiri savremena leka čime smo se približili razvijenim zemljama u regionu. Nažalost, i dalje postoje zastareli lekovi koji se u svetu više ne koriste i čije nuspojave nisu prijatne korisnicima. Potrebno je da RFZO donese potrebne odluke kako bi se stvorili uslovi da se lekovi za HIV bez problema mogu prepisivati osobama koje nisu HIV obolele, ali su imale neku rizičnu situaciju ili se mogu naći u njoj.

Lečenje odmah nakon zaraze

– Do pre sedam godina, osobe sa infekcijom HIV-a pratile su se bez ikakve intervencije, dok ovih poslednjih godina lečenje započinje odmah po dijagnostikovanju infekcije, rekao je prof. dr Jovan Ranin, infektolog i šef odeljenja za HIV Klinike za infektivne i tropske bolesti KC Srbije. – Čekamo da fond odobri i ove poslednje lekove i imaćemo situaciju kao svuda u svetu, dodao je on.

Preventivna i terapija zbog rizika

PREP antiretrovirusna terapija se daje kao prevencija osobama koje nemaju HIV, ali imaju seksualno nezaštićene odnose sa HIV pozitivnim partnerima ili osobama koje koriste pribor za ubrizgavanje opojnih supstanci. Ovaj način prevencije može da umanji rizik od dobijanja HIV infekcije za više od 90 odsto, a kod ubrizgavanja opojnih supstanci tuđim nesterilizovanim priborom za više od 70 odsto.

PEP antiretrovirusna terapija se daje osobama koje nemaju HIV ali su bili izloženi riziku tokom seksualnih odnosa, ili su delili pribor za ubrizgavanje opojnih supstanci sa drugim osobama, ili su bili žrtve seksualnog napastvovanja i sl. Kod takvih situacija antiretrovirusnu terapiju treba dati što pre u roku od 72h. PEP može da spreči inficiranje hivom ukoliko se pravilno upotrebi terapija. Nije uvek efikasan ali ako se primeni u propisanom roku i na pravi način ima šanse da deluje i umanji rizik od infekcija. Upotrebom ovih terapija mnoge zemlje smanjile su broj novoinficiranih na godišnjem nivou, neke su zaustavile širenje HIV-a.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.