Žena lovac sa drevnih Anda 1Foto: Wikipedia

Komplet se sastojao od 20 kamenih projektila i oštrica koji su se koristili u lovu.

Sve je upućivalo na to da je pronađen lovac koji se u društvu visoko kotirao, sećaju se istraživači koji su radili na projektu.

„Svi su pričali o tome kako je bio veliki šef, veliki čovek“, kaže arheolog Rendi Has sa Univerziteta u Kaliforniji.

A onda je, međutim, bioarheolog Džejms Votson sa Univerziteta u Arizoni primetio da su kosti nešto lakše i vitkije.

„Mislim da je vaš lovac zapravo žensko“, rekao je kolegi Hasu.

Nakon dodatnog proučavanja, istraživači u studiji Female hunters of the early Americas, objavljenoj početkom novembra u časopisu Science Advances, objašnjavaju da je zaista reč o ženi, čime se, nakon mnogo vremena, otvorila rasprava o „hipotezi o muškarcu-lovcu“.

Pojava andske žene lovca naterala ih je da pregledaju studije i razne izveštaje o prastarim sahranama na tlu Amerika. Pronašli su još najmanje deset žena koje su sahranjene sa alatima i koje su takođe najverovatnije bile lovci.

„Poruka ovog novog saznanja jeste da su žene oduvek bile sposobne za lov i da su zapravo i lovile“, kaže arheološkinja Boni Pitbaldo sa Univerziteta u Oklahomi, koja nije bila uključena u rad na studiji.

Hipoteza o čoveku lovcu postala je široko rasprostranjena nakon simpozijuma u Čikagu 1966. Ona pretpostavlja, naime, da je tokom evolucije muškarac lovio, a žena sakupljala. Rodne uloge su se veoma retko menjale. Vremenom su neki istraživači dovodili u pitanje ovu hipotezu, pogotovo nakon skorašnjeg pronalaska o ženama ratnicama. Međutim, sve ovog slučaja dokazi o ženama lovcima bili su oskudni.

Žena lovac sa drevnih Anda 2

Tim profesora Hasa je otkrio fosilizovane ostatke šest individua u grobnicama na arheološkom nalazištu Wilamaya Patjha na oko 4.000 metara nadmorske visine u južnom Peruu. Dve od šest individua bile su sahranjene sa kamenim alatom. Jedna od njih, uzrasta između 17 i 19 godina, uza sebe je imala svojevrsne projektile koji se stavljaju na kratka koplja za lov, kao i nekoliko oštrica, najverovatnije nož i alate za struganje, koji su se najverovatnije koristili za obradu životinjske kože i mesa.

Još jedna osoba, koja je verovatno umrla sa 25-35 godina, sahranjena je sa dva vrha projektila. U jamama su se nalazili i fragmenti kostiju andskih jelena i još nekih životinja.

Istraživači su ustanovili pol ovih osoba zahvaljujući novoj forenzičkoj metodi koju je razvio koautor studije Glendan Parker sa Univerziteta u Kaliforniji, i tako saznali da je prva osoba, starosti 17-19 godina, bila žena, a druga muškarac. Has je želeo da utvrdi da li su još neke studije pronašle žene sahranjene sa sličnim alatkama i u tu svrhu pregledao 107 grobova u Amerikama starijih od 8.000 godina. Tim je pronašao 10 žena i 16 muškaraca sahranjenih uz lovačke alate. Ova metaanaliza sugeriše da je „rani lov na krupnu divljač verovatno bio rodno neutralan“, tvrde autori studije.

Pitbaldo je uverena u verodostojnost ovog istraživanja: „Ove žene su živele visoko u Andima, na oko 4000 metara nadmorske visine. Ako su to mogle, onda su sigurno mogle i da ulove jelena.“

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.