Pašalić: Ombudsman je tigar bez zuba

Treba znati, to su mi i evropski parlamentarci više puta rekli, Zaštitnik građana je tigar bez zuba. Nema mnogo ingerencija, nema mogućnost da deluje više od preporuke, rekao je Pašalić.

Postoji samo mogućnost razrešenja funkcionera, a za deset godina postojanja zaštitnika građana samo su tri razrešenja tražena, ukazao je on i dodao da je mogućnost uvođenja neke sankcije – ne kazne nego sankcije – možda put jačanja autoriteta zaštitnika građana.

On je povodom najave promene Zakona o zaštitniku građana, podsetio da je to obaveza i po Poglavlju 23, a da treba ojačati i kadrovsku strukturu da bi se efikasnije radilo jer je pritužbi iz mnogo oblasti, najviše na rad sudova, rad administracije, oblast građevine i fiskalnog sistema.

Građani se u velikom broju obraćaju zaštitniku, najčešće kada su problemi zaista takvi da im druge institucije ne mogu pomoći, napomenuo je Pašalić.

Uglavnom, svi oni koji su došli ne mogu drugačije da reše problem; neke od tih problema zaštitnik građana može da reši, neke ne, pa je važno građanima to jasno reći, ne dovoditi ih u iluziju da zaštitnik građana može da reši sve njihove probleme, rekao je Pašalić i napomenuo da svaki svako ko ima potrebu može da dođe.

Očekivali smo da će biti dovoljan jedan termin mesečno, za 30-35 građana, ali ispostavilo se da smo morali da damo nove termine, sada imamo dva, razmišljamo o trećem. Svaki put je sve više onih koji žele da se vide lično sa zaštitnikom, naveo je Pašalić kome „najteže pada to kad vidite da ljudi zaista imaju težak životni problem, a vi niste u situaciji da im pomognete“.

Govoreći o najavljenim promenama zakona Zaštitnik je naveo da ima više modela u svetu, počev od toga da ombudsman kontroliše rad sudova, čak i u meritumu, konkretno u postupku, pa do kontrole sudske administracije, a mnogi problemi bi bili rešeni i zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći.

Upitan kako bi insistuciju Zaštitnika učinio vidljivijom, Pašalić je rekao da je važno da postoje odgovarajući uslovi za rad, da mediji prate postupak od pritužbe do odgovora, kao i da zaštitnika odlazi u druge gradove i opštine „jer ja nisam zaštitnik samo građana Beograda“.

„Građani dolaze i iz unutrašnjosti i nama je najteže kada dođu ljudi kojima ne možemo da pomognemo, pri tome put košta, a oni su slabijeg materijalnog stanja. To je jedan od razloga što ćemo im ići na noge, da ih saslušamo u mestima u kojima žive….“

Upitan da li je razmišljao o nekoj vrsti uravnoteženja zarada u instituciji Zaštitnika, Pašalić je podsetio da to apsolutno nije njegov deo posla, ali da treba razmotriti pravedniju raspodelu plata, A najvažnije je da budu motivišuće, ne samo zaštitnika i zamenika, već za sve zaposlene.

Pašalić je ocenio da slučaj Savamala nije vruć krompir, „bar ne jedini: još 19. februara taj je slučaj sa pozicije zaštitnika arhiviran, iscrpljena su sva sredstva koja su nam bila na raspolaganju osim tog javnog zahteva za razrešenje koji se može tumačiti na više načina“.

U ovom trenutku Savamala je u rukama policije, tužilaštva i suda, a mi očekujemo da nas policija izvesti po primedbama koje su upućene, naveo Pašalić.

On je dodao da je predmet arhiviran u smislu dosadašnjih procedura, ali da je to „globalni slučaj koji će izroditi mnogo pojedinačnih i svakako da će Zaštitnik građana postupati po pritužbama svih koji se budu javili“.