Sticaj okolnosti koji se, svakako, ne može okarakterisati kao srećan, jer određuje ozbiljan sukob između dve svetske sile Rusije i Turske, odnosno Rusije i NATO, stavio je Srbiju, u prethodna dva dana, u žižu svetske javnosti. Ministarski samit OEBS u Beogradu ispostavio se kao mesto prvog susreta turskih i ruskih zvaničnika nakon obaranja ruskog aviona, čina koji je, po mnogim ocenama, najozbiljnije pokrenuo pitanja o mogućem trećem svetskom ratu.
Takođe, nimalo srećne okolnosti koje se tiču verovatno najtragičnijeg događaja u poslednjih nekoliko decenija, a odnose se na izbegličku krizu, preciznije – na stotine hiljada nevinih žrtava unutrašnjih ratova koji bukte kako u Siriji tako i u drugim zemljama Bliskog istoka – stavili su beogradski ministarski savet OEBS u centar pažnje.
Činjenica je, s druge strane, da se od takvih skupova ne očekuju epohalni zaključci i da oni ne nude gotovo nikada konkretna rešenja ključnih problema, ali bar pružaju priliku da se jasno čuju stavovi onih koji sede na suprotnim i sukobljenim stranama. Kada se državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Džon Keri i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nađu u istoj prostoriji, pod pritiskom tema koje ih na geopolitičkoj sceni određuju kao neprijatelje, jasno je da je reč o vrhunskom medijskom događaju.
Problem je što predstavnici medija na beogradskom OEBS samitu nisu imali prilike da postavljaju pitanja, odnosno suoče okupljene zvaničnike sa pitanjima koje smatraju značajnim po javni interes. Naravno, to nije karakteristika samo ovog skupa u Beogradu, već svih sličnih samita u svetu.
Poseban aspekt OEBS u Beogradu jeste i taj što se vrlo učestalo može čuti da je Srbija na vrlo dobar način predsedavala ovim telom, kao i da je završnica urađena po visokim evropskim standardima. Za te pohvale, čini se, zaslužne su i prethodne sumnje u kapacitete Srbije da izađe u susret događajima takvog kalibra, s obzirom na decenije izolacije i razmimoilaženja sa savremenim tokovima. Može biti da je bilo i diplomatskog laskanja, koje nikom ne može da šteti.
Ministri spoljnih poslova država članica OEBS pozvali su na zajedničku borbu protiv terorizma, ali i ukazali na nove rizike i izazove, poput klimatskih promena, koje bi mogle da dovedu do novih konflikata i još većih migracija. Iako su gotovo svi govornici ukazali na potrebu jedinstvenog stava po svim pitanjima kojima se OEBS bavi, razlike, i to vidljive, su ostale pogotovo u stavovima SAD, Rusije i Turske oko borbe protiv terorizma, rešavanju sukoba Moskve i Ankare, ali i situacije u Ukrajini.
Ministarskim savetom, srpsko predsedavanje OEBS se završava, ali ona i sledeće godine, kao prethodna predsedavajuća, ostaje u centru zbivanja u OEBS-ovoj trojci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
