Kako lošu vest upakovati da zvuči kao dobra? Kako privući čitaoce da bace pogled na „dosadnu“ statistiku? Ako mislite da nema jednog odgovora na ta pitanja, demantuje vas naslov koji se upravo pojavio u našem medijskom prostoru – „Blumberg: Srbija u 2015. po rastu BDP-a ispred Švajcarske“.
Ako je neko pomislio da je to nova prevara političara, ili ne daj bože, dodvoravanje nekog medija vlastima – nije u pravu. Kao što ni za one koji su informaciju shvatili ozbiljno nije tačna prva asocijacija, da ćemo ove godine živeti bolje. Jer već u prvoj rečenici teksta koji prikazuje istraživanje agencije Blumberg stoji da će Srbija na kraju 2015. biti među deset najsporije rastućih privreda sveta, ali će po rastu bruto društvenog proizvoda (BDP) biti ispred zemalja kao što su Švajcarska, Rusija i Hrvatska. Pri tome, kao što je i inače problem sa makroekonomskim ili statističkim podacima, ta procena ne govori da je naša privreda snažnija nego u tim državama, niti da ćemo zarađivati više nego lane.
Naime, Švajcarska, gde je privredni rast, zbog naglog skoka franka, procenjen na svega 0,1 odsto, mereno metodologijom Svetske banke ima BDP od 69.672 dolara po stanovniku. Njeni građani će to usporavanje osetiti na nivou statističke greške, kao i Hrvati, sa procenom rasta od 0,2 odsto, jer je BDP po stanovniku 14.142 dolara. Ni građani Srbije, koji bolje stoje na tabeli sa očekivanim rastom od 0,5 odsto, sa svojih 5.821 dolarom po stanovniku, još neće registrovati taj boljitak.
Ko se još nalazi na listi najsporije rastućih privreda sveta? Nije iznenađenje što je na njenom čelu Ukrajina, koja će zabeležiti pad od četiri odsto, niti Rusija, gde je BDP po stanovniku 8.562 dolara a očekuje se recesija od 3,5 odsto, jer su to posledice rata i sankcija. U minusu su još i Brazil i Argentina, zbog visoke inflacije i nezaposlenosti. Bolje prognoze od naše ima prezadužena Grčka, sa 29.485 dolara po stanovniku, gde se prognozira rast 0,9 odsto, zatim, takođe u dugovima, Italija sa prognozom od 1,1 odsto a najbolji plasman ima Kazahstan, gde će privreda, usko vezana za rusko tržište, biti u plusu za 1,2 procenta.
Dakle, pitanje koje se nameće od prvih redova, da li se iza obećavajućeg naslova krije loša vest, gubi značaj pred mnogo ozbiljnijim problemom – zašto se mi, 15 godina nakon rata, sankcija, demokratskih promena i privrednih reformi vršenih pod budnim okom Zapada – uopšte nalazimo u ovom društvu?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
