Dačić daleko od lipe

Na četvrtu godišnjicu smrti Slobodana Miloševića, njegova nekada bliska saradnica, osoba koja je bila s njim u noći hapšenja 31. marta 2001, potpredsednica SPS Slavica Đukić-Dejanović nije otišla na grob u Požarevcu jer je, u svojstvu predsednice Skupštine Srbije, imala zakazan sastanak s direktorom američkog Nacionalnog demokratskog instituta o nastavku saradnje te organizacije bliske Demokratskoj partiji Baraka Obame sa srpskim parlamentom.

Dvorište porodične kuće Mirjane Marković, gde je njen suprug sahranjen u sumrak 16. marta 2006, nakon što je kovčeg s telom bio izložen na stranačkim ceremonijama u Muzeju 25. maj i ispred tadašnje Savezne skupštine, a država odbila da na drugi svet bude ispraćen u Aleji velikana, ni ove godine nije posetio Miloševićev naslednik na tronu predsednika SPS Ivica Dačić. Dok su Milutin Mrkonjić i Branko Ružić spuštali vence pod lipu, Dačić je u parlamentu uveravao narodne poslanike da „beli šengen“ nije ugrožen i da EU veruje u sposobnost Srbije da se izbori s problemom azilanata. Pre tačno mesec dana, predsednik SPS, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova razgovarao je u Vašingtonu s direktorom FBI i obišao centralu CIA.

Transformacija socijalista, upravo na osnovu ovih simboličkih primera, nikada nije bila jasnija nego juče. Amerikanci i Evropa važniji su bili njihovim ljudima na čelnim državnim funkcijama nego odlazak u Požarevac, povratak u prošlost. Čak su se i Mrkonjić i Ružić pred novinarima klonili krupnih reči. Sud o Miloševiću daće istorijska nauka, kazao je ovaj drugi, dok je ministar infrastrukture, ličnom ili stranačkom voljom, ćutao.

„Novi ljudi za novo vreme“, slogan je pod kojim će ove godine biti održana skupština SPS. Pored očekivanog obračuna sa onima koji i danas žale za Miloševićem, trebalo bi da se do kraja profilišu kao moderna levica, „s programom i rešenjima koja će Srbiju odvesti u Evropu“. U više nedavnih javnih nastupa Ivica Dačić je istakao dva principa od kojih SPS neće odstupiti – nijedna greška iz prošlosti više neće biti i ni po koju cenu napravljena, a članstvo Srbije u EU je glavni stranački prioritet. Jasniju ogradu od politike Slobodana Miloševića, Dačić gotovo da i nije mogao da iskaže. Kažemo „gotovo“, jer odgovornost Srbije za ratove u bivšoj Jugoslaviji tema je na koju modernizovani SPS još nema nove, definisane odgovore. Ali, sa ulaskom u Socijalističku internacionalu, doći će vreme za izraze žaljenja i zbog Sarajeva, i zbog Srebrenice, i zbog Vukovara.