Evropski centri uticaja

Zapravo, mišljenja Francuza i Nemaca, čije su zemlje okosnica današnje EU i koje su pre 30 godina bile jednake po snazi ekonomije i broju stanovnika, danas se toliko razlikuju po pitanju rešavanja ekonomskih problema da se čini „kao da žive na dva različita kontinenta, a ne u okviru jedinstvenog evropskog tržišta“. Ovo je verovatno najznačajniji zaključak koji se može izvući iz istraživanja javnog mnjenja o Evropskoj uniji u osam izabranih zemalja članica sprovedenog od strane uticajnog vašingtonskog centra Pew Research.

Isto istraživanje je pokazalo očekivanu uslovljenost efekata ekonomske krize i opadajuće podrške građana istraženih zemalja za „evropski projekat“. Naime, u proseku samo 45 odsto građana ispitanih osam država gleda pozitivno na EU, od čega je najveća podrška zabeležena u ekonomski poletnoj Poljskoj (68 odsto) i Nemačkoj (60 odsto). Stoga, imajući u vidu stanje francuske ekonomije i činjenicu da je istraživanje rađeno na vrhuncu nepopularnosti francuskog predsednika Olanda i njegove vlade, beznadežni odgovori francuskih građana možda i ne treba da budu veliko iznenađenje.

Odnos Francuske i Nemačke je u dosadašnjoj istoriji evropskih integracija uvek bio praćen blagim usponima i padovima, što je prvenstveno zavisilo od ličnog odnosa francuskog predsednika i nemačkog kancelara. Najznačajnije prekretnice u stvaranju Unije dešavale su se zahvaljujući „tandemima“ De Gol – Adenauer, Žiskar d’Esten – Šmit, Miteran – Kol. U današnjim okolnostima postalo je jasno da je za rešavanje ekonomskih problema u okviru EU neophodna veća solidarnost i dalji prenos nadležnosti na „briselsku birokratiju“.

Zato je verovatno današnji jaz francuskih i nemačkih elita u pogledu viđenja rešenja za evrokrizu, koje prati i jaz raspoloženja njenih građana prema daljem razvoju EU, najdrastičniji primer zahlađenja francusko-nemačkih odnosa, odnosno pada uticaja „osovine Pariz – Berlin“. U isto vreme, Poljska postaje sve značajniji akter, ne samo zbog ekonomskog rasta koji jača i njen politički uticaj već i zbog simbolične činjenice da je svoj današnji položaj stekla zahvaljujući članstvu u EU. Centri moći i uticaja u okviru EU se zbog evrokrize postepeno šire i pomeraju, ako ne i premeštaju, sa zapada i na centar Evrope.

Autorka trenutno radi u Centru za evropske politike (CEP) u Beogradu. Mišljenja su njena lična