Hipokrizija predsednice Hrvatske

U govoru je izrazila „najdublje kajanje zbog svih žrtava Holokausta u Hrvatskoj, stradalih od ruke kolaboracionističkog ustaškog režima“. Dodala je da je velik dio hrvatskog naroda bio dio antifašističkog pokreta otpora te da je „sadašnja RH utemeljena na antifašizmu i na Domovinskom ratu“. To da se nešto slično (Holokaustu) dogodilo u Vukovaru i Srebrenici govori da mir ne smijemo uzeti zdravo za gotovo, poručila je.“

Ovako su hrvatske dnevne novine izvestile o poseti hrvatske predsednice Izraelu. Sasvim slučajno pak hrvatska javnost je istovremeno obaveštena i da će Kolinda Grabar Kitarović leto provesti u splitskoj ratnoj luci „Lora“, našoj pak javnosti, poznatoj kao ozloglašen logor i mučilište hrvatskih militanata tokom građanskog rata devedesetih godina.

Prihvatam da Kolinda Grabar Kitarović, u Hrvatskoj od mnogih, još u svojoj predizbornoj kampanji, javno nazivana „barbika“, nije morala da vidi dokumentarni film Nenada Puhovskog „Lora – Svjedočanstvo“. Ali je, ako ne ranije, onda barem u funkciji predsednice Hrvatske, morala da bude upućena u sudske procese nazvane „Lora 1“, koji je kako-tako okončan, kao i „Lora 2“ i „Lora 3“, koji tek treba da uslede. U ovim procesima, kao što je našoj javnosti poznato, sudi se hrvatskim građanima koji su u Lori teško zlostavljali zarobljenike, što vojnike i rezerviste JNA, što naprosto građane Splita i zaleđa srpske nacionalnosti, mučili ih, sakatili i ubijali. A povrh svega, taj logor smrti je bio u funkciji sve do avgusta 1997, iako je sporazum o normalizaciji odnosa između Hrvatske i tadašnje SR Jugoslavije potpisan još godinu dana ranije, tačnije 23. avgusta 1996. Štaviše, tačno se zna da je 16 (šesnaest) Srba bilo u „Lori“ zatočeno i nakon kraja rata i da su tretirani kao robovi, a ne bilo kakvi zarobljenici, prisiljavani da pljačkaju srpske kuće posle „Oluje“ i obavljaju poljske, građevinske i ko zna kakve sve još radove za svoje vlastodršce – formalno pripadnike hrvatske vojske.

Sve narečeno, a i još mnogo toga o užasavajućim mučenjima i likvidacijama koji su se odigravali u „Lori“ hrvatska predsednica je naprosto, po svojoj funkciji, morala da zna. Osim ako nije kao prava barbika razumela o čemu se tu radi. Valjda su u međuvremenu dobro oribani od krvi zatočenika, izvađenih očiju i odsečenih delova tela, mračni koridori „Lore“ i i žicom ograđenog prostora te ratne luke.