Indonezija pred prekretnicom

Prema rezultatima Opšte izborne komisije, Vidodo (53), ispred opozicione „Indonežanske demokratske partije – borba“ (PDI-P), dobio je, zajedno sa kandidatom za potpredsednika Jusufom Kalom podršku 71 miliona glasača ili 53,15 odsto među 133 miliona onih koji su 9. jula izašli na birališta. Nasuprot tome je 46,85 odsto glasova Prabovoa (63), predstavnika Partije velikog indonežanskog pokreta Gerinda, zajedno sa kandidatom za potpredsednika Hata Rađasom. Razlika u glasovima između ova dva dueta je 8,3 miliona, ali je ovo bila najtešnja predsednička trka od zbacivanja Suharta 1998. godine. Bitka u Ustavnom sudu će biti poslednje zakonsko sredstvo Prabovou, potomku jedne od indonežanskih porodičnih dinastija da dovede u pitanje rezultate izbora. Devetorica sudija ovog suda mogu da nalože ponovno prebrojavanje ili glasanje, ukoliko se utvrde dokaze o prevari.

Međutim, veliki broj eksperata smatra da Prabovo, čiji je deda bio među tvorcima indonežanske države posle 1945, otac jedan od najpoznatijih ministara privrednih resora u vreme diktatora Suharta, brat jednog od najbogatijih Indonežana, a on sam zet dugogodišnjeg autokrate i komandant Specijalnih snaga, ima male šanse da dobije spor. Pored velikih razlika u broju glasova između njega i Vidoda, u svim ranijim slučajevima gubitnici koji su se žalili nisu dobili blagonaklonost Ustavnog suda.

U međuvremenu je Vidodo, poznat po velikoj radnoj energiji, krenuo u formiranje prelaznog tima koji će mu pomoći do stupanja na dužnost 20. oktobra. Takođe, političar koji se u kampanji veoma oslanjao na društvene mreže, sada se posredstvom njih obratio Indonežanima da mu pomognu u sastavljanju vlade. Ponudio je više kandidata za svako ministarstvo, ali je spreman i da čuje mišljenje najobičnijih tviteraša, u zemlji koja je među prvima u svetu po broju korisnika te mreže. Inače, Vidodo je potomak porodice drvodelje i njen prvi fakultetski obrazovan član. Ljubitelj je hevi metala i bio je prodavac nameštaja, pre nego što je 2006. ušao u politiku kao gradonačelnik grada Solo na ostrvu Java. Vidodo je poznat po entuzijazmu i efikasnosti u poslu, po nekorumpiranosti i neobaveznom pristupu ljudima na ulici, pijaci, nadleštvima, u koja dolazi nenajavljeno. Sve to je Vidodou donelo veliku popularnost među običnim Indonežanima i rodilo nadu da može da pokrene reforme.

No, relativno mala razlika u predsedničkoj trci, i rascepkani parlament, kazuju da Vidodo nema snažan mandat za promene. PDI-P jeste najjača stranka posle aprilskih parlamentarnih izbora, ali u Donjem domu predvodi koaliciju koja ima samo 207 poslanika ili 37 odsto glasova, nasuprot Prabovovih 63. Ukoliko ostane celovita, Prabovova šestočlana koalicija u kojoj je pored njegove Gerinde (treće na izborima u aprilu) i Golkar, nekadašnja Suhartova stranka, sada druga po jačini u parlamentu, mogla bi da snažno utiče na efikasnost Vidodove administracije u narednih pet godina. Dobar primer je odlazeći predsednik Banbang Sisulo Judojono (62), penzionisani „umni general“ koji je često kritikovan zato što mu je na prvom mestu bila harmonija u koaliciji koja je dominirala parlamentom, a ne bitne odluke. Još gore, tokom drugog Judojonovog mandata neke od članica njegove koalicije glasale su protiv vladinih odluka. Analitičari smatraju da će i Vidodo u vlastitoj koaliciji morati da se cenjka i čini kompromise.

Džokovi je, između ostalog, postavio cilj, za koji ekonomisti smatraju da je lako ostvarljiv od sedam odsto rasta domaćeg proizvoda (BDP) na godišnjem nivou, obećao da će poboljšati kvalifikacioni strukturu zaposlenih kroz unapređeno obrazovanje, smanjiti siromaštvo preraspodelama unutar budžeta i olakšati izdavanje dozvola za pokretanje poslova. Stručnjaci ocenjuju da je to veoma racionalan plan, ali da prvi zadatak nove administracije mora da bude smanjivanje subvencija za gorivo, kako bi bio kontrolisan sve veći budžetski deficit.