Ispit humanosti

Žitelji siromašnog juga Srbije poduprti do sada adekvatnom organizacijom državnih organa, te domaćih i stranih humanitarnih organizacija, vode iz dana u dan bitku sa posledicama Grčke „popustljivosti“ i odnosa prema ovim nesrećnim ljudima. Grčka je prva zemlje EU u koju stižu migranti, a tamo se tretiraju kao „roba u tranzitu“ pa Grčke vlasti čine „napore“ da što pre ovim ljudima vide leđa. U Grčkoj je prva tačka odgovornosti EU prema migrantskoj krizi. To je do sada bilo zanemarivano i gotovo tretirano samo na nivou faktografije broja pridošlih muškaraca, žena i dece.

Koridor Preševo – Beograd – Kanjiža, na kome je Srbija na ispitu humanosti, biće otvoren do daljeg. Jesen i zima biće u znaku novih izazova, kako bi pre svega žene i deca, ali i sve veći broj novorođenčadi „uhvatio vazduh“ pokušavajući da izbriše umor, ružne slike na više hiljada dugom putu bekstva od smrti i ratnih razaranja. Među migrantima su i visokoobrazovani ljudi, lekari, profesori, farmaceuti, trgovci, ljudi kojima je rat izbrisao nadu opstanka u sopstvenim državama. Svi oni mimo svoje volje našli su se na izazovnom putu spasavanja gole egzistencije i sopstvenih, ali i života najmlađih. Srbija je prepoznala njihove patnje. No, srpska humanitarna gostoljubivost izbledi pred žičanom ogradom i surovošću mađarskih vlasti.

Novi zakonski propisi o azilu koje najavljuje severni sused biće dodatni faktor haosa. I dok je Grčka od strane Brisela bila na „releksirajućem“ skeneru, dotle Mađarska surovost i dalje prolazi. Ovde se ne radi o globalnom nezaustavljivom procesu, već o odnosu prema ljudskom dostojanstvu bespomoćnih ljudi. I opet to se događa na teritoriji još jedne članice EU. Može li se očekivati da se relaksacijom migracione politike u Berlinu i Parizu zaustavi mađarski način tretiranja migranata? To je pitanje čiji odgovor mora da nadvisi, sve ono što poslednjih dana gledamo u svim sudbinama nesretnika.

Istovremeno, Srbija pokazuje svoju tolerantnu spremnost da bude više od partnera evropskoj zajednici. Humanitarna odgovornost je ponekad značajnija od mnogobrojnih birokratskih briselskih zahteva za članstvo ove države u evropskoj porodici. Humanitarna podrška Beogradu jeste značajna, ali u procesu migracione krize koji će sasvim sigurno potrajati, to će od svih u Srbiji zahtevati novo strpljenje i napore i to neće biti nimalo lak posao. Najveća nagrada za ljudsku solidarnost i humanost u ovakvoj situaciji nije u dekretima i aklamacijama, već u onom razumevanju koje Srbija od svih članica EU već sada zaslužuje pre mnogih drugih. Po pitanju migranata Srbija je već punopravni član EU.