Krik Belog anđela

Izdanak sam hrišćanske civilizacije. Od starina pravoslavlje je porodična vera. Zato me izjede sram. Jer se ne stide oni zbog kojih se osećam posramljeno.

Oni, izgleda ne znaju šta je stid?

Nisam vernik. Ali sam uvek bio veran hrišćanskim mironosačkim blagovestima. Ma ko ih, ma gde, ma kome i ma zašto donosio. Jer su istovremeno izvor i ušće reke ljubavi, pomirenja, tolerancije i ljudskosti. Reke koja od praiskona teče ljudskim venama. Vrednosti koje su očuvale hrišćansku veru više od dvadeset vekova. U tom duhu su vaspitavani moji preci, odrastao sam u takvom okruženju, tako vaspitavam svoju decu. Da budu ljudi, pre svega!

Vest da su, u povodu osveštanja zlatnog zvona, najvećeg u Srbiji, u manastiru Mileševa novoustanovljenim odlikovanjem Mileševske eparhije SPC Beli anđeo odlikovani, među ostalima, vladika vranjski Pahomije i Ivica Dačić, a onda i obrazloženje ordenopolagača vladike Filareta na grudi prvog potpredsednika Vlade Srbije, ministra policije, zaskočila me je nevericom!

Prvi ne zaslužuje taj orden milosrđa zato što je to što jeste. Drugi, zato što pristaje da ga, kao taoca probuđenih političkih ambicija, proizvode u nešto što čovek na tako visokoj državnoj funkciji ne bi smeo niti trebalo da bude. A treći, što je odavno već rukopoloženik Crnog, nikako Belog anđela!

Sveta liturgija pretvorila se u događaj koji skrnavi hrišćanske svetinje!

Samo je nedostajala slika ordenopolagača vladike Filareta sa mašinkom preko ramena i bombama o pojasu, Pahomija sa maramicom punom isplakanih dečjih i roditeljskih suza i Dačića sa isukanim pendrekom u maskirnoj uniformi – pa da slika, umesto životne freske iz svetog hrama, podseća na onu s druge strane hrišćanskog ogledala. Ili iz, za ovu svečanu namenu, posthumno odštampane najnovije Domanovićeve satire.

Ton, mimika i gestikulacija Filaretovog DOSTA!, kojim je odlikovao Dačića, za muškost i hrabrost da otkaže Paradu ponosa, ali i topao bratski zagrljaj koji je usledio, indirektno su poručili nekim tamo demokratama koji su hteli da Srbiju prikuju za „zid srama“ da SPC u rukavu mantije ima petog keca. Svoju Službu, Paraslužbu ili već Šta (?), čije su bezbednosne procene bile presudne da država poklekne pod pritiscima, kako Beogradom ne bi lila srpska gej-krv!

Da je mogao, Beli anđeo bi, istinski, zaplakao!

Mironosački duh Belog anđela služi na veliku čast srpskoj kulturi i duhovnosti. Slika ove ikone izuzetne umetničke snage – koja se ubraja u najviše domete evropskog slikarstva emitovana je u prvom satelitskom prenosu video signala iz Evrope u Ameriku. Nešto kasnije ista poruka poslata je i u svemir, kao signal prema mogućim vanzemaljskim oblicima života. Beli anđeo odabran je za ovu priliku, jer je postao širom sveta poznat kao simbol svetskog mira!

Iako je Srbija sekularna država, očigledno je da su ovim sramnim činom velikodostojnici povampirenih biografija trenutno na visokim crkvenim položajima u SPC, namerili da se uključe u predizbornu političku kampanju. S namerom homogenizacije biračkog tela na temama i metodima na kojima je vršena politička, nacionalistička i vojna mobilizacija devedesetih godina prošlog veka. Terajući ga na Dačićevu vodenicu i politički mlin njegovih političkih mentora koji su mu tada bili uzor, a danas politička ikona sa svetačkim oreolom.

Zar osam vekova Mileševe nije dovoljna svetinja da se velikodostojnici SPC posvete verskom, duhovnom carstvu, a ne osvajanju svetovnog? I da se podsete na posledice poslednjeg sličnog pokušaja!

Zvuk novoosvećenog zlatnog crkvenog zvona Mileševske svetinje – najvećeg u Srbalja – umesto da pravoslavne vernike, sve ljude sa duboko usađenim i duhovno generisanim vrednostima hrišćanske civilizacije učini ushićenim i ponosnim, naterao nas je da se postidimo.

Dobio je blasfemični odjek ksenofobije i homofobije! Odjek liturgijski osveštanog pranja biografija crkvenih i svetovnih velikodostojnika, zagovornika svih srpskih fobija koje su ovom narodu donele toliko nesreće i zla.

U svet i vascelu Vaseljenu kao naša poruka – odaslat je Krik Belog Anđela!