Ne želim da grad u kome živim ostane isti, ne želim da svakodnevno prolazim pored oronulih sivih fasada i da obilazim neke od njegovih najlepših delova, zato što se tu nalaze nehigijenska naselja. Jednostavno, ne želim da moj grad tone u učmalost i sivilo. Ni on, a ni mi koji živimo u njemu ne zaslužujemo to. Verujem da bi se sa mnom složili svi Beograđani, a Beograđanin je svako ko voli Beograd i živi u njemu.
Ako bi se svi složili u ovom delu, zašto onda postoje oni koji se protive napretku Beograda? Glasna manjina sa velikim prostorom u medijima pokušava da se predstavi kao većina. Nije dovoljno biti dovoljno glasan da bi ti neko poverovao. Snaga argumenata ipak ima primat. Međutim, u ovom slučaju ih ne čujem. Normalno je da se postavljaju pitanja, da postoje dileme, ali ne prihvatam isključivost i otpor bilo kakvoj promeni kao argument. Ne prihvatam ni „nama ništa nije uspelo, pa neće ni ovo“. Prihvatam da postoje i oni, srećom u gotovo zanemarljivom broju, kojima je kritika jedino zanimanje.
Ponosna sam na veliki broj velelepnih zdanja koja svedoče o našoj kulturi, istoriji, pravoslavlju. Beograd se posle nekoliko bombardovanja, dizao iz pepela i sačuvao svoj duh. Borislav Pekić je zapisao: „Nema grada na svetu oko koga su se jagmili toliki narodi, pod čijim su se bedemima vodile tolike bitke, koji je toliko puta menjao vlasnika i pedeset puta uništavan da bi se iz svih pedeset puta ponovo iz istorijskog groba podigao – kao što je naš Beograd. Pa zar ta činjenica što je taj grad srpski, ni najmanje o Srbima ne govori?“
Da li grad sa ovako slavnom istorijom zaslužuje da izgleda ovako? Postavite sebi ovo pitanje. Često se citira Korbizije, koji je rekao za Beograd da je najružniji grad na najlepšem mestu. Milorad Pavić je zapisao „Očigledno, Korbizijeov najružniji grad na najlepšem mestu, kroz istoriju je bio veoma često najlepši grad na najstrašnijem mestu sveta. U zaključku, mogli bismo parafrazirati „Njujork Tajms“ iz daleke 1876. godine. Da se na turskom pohodu na Evropu nije isprečila Srbija sa Beogradom (koji je tada sravnjen sa zemljom), danas bi svakako kao on izgledali Nemačka i Francuska, Beč, Minhen i Marsej“.
Krajnje je vreme da promenimo nešto u ovom gradu i učinimo ga, pre svega, lepšim, turistički atraktivnijim, a u krajnjoj liniji i ekonomski snažnijim. Upravo sada otvaramo novu stranicu, novo poglavlje, sa konkretnim planom za budućnost. Šta je budućnost Beograda? Nekada je to bila Palata Albanija, Beograđanka, Gazela, a sada je to „Beograd na vodi“ kao najveći projekat u regionu. Ne posmatram „Beograd na vodi“ kao poseban projekat, već kao prekretnicu, kao simbol nove etape, ne samo u Beogradu, već u celoj Srbiji.
*Autorka je narodna poslanica Srpske napredne stranke
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
