Ono o čemu se naveliko „ćaskalo u čaršiji“ da ministarka energetike Zorana Mihajlović nije po volji Moskve i da je upravo ona ta koja je sa ruske strane imenovana kao „kočničar“ gasnog sporazuma i izgradnje Južnog toka kroz Srbiju, potvrđeno je ovih dana izjavom Leonida Rešetnjikova, direktora Ruskog instituta za strateške studije.
On se nije libio da upravo nju imenuje kao „sabotera sporazuma Putina i Nikolića“. Ministarka je odmah reagovala i istakla da je reč o pokušaju „da se u centar pažnje stavi ono što ne postoji“, ali je interesantno da niko od vodećih ljudi Vlade, premijer ili prvi potpredsednik, nije reagovao na tu „prozivku“. Po svemu sudeći, raznoglasje Zorane Mihajlović i ruskog čoveka od poverenja Dušana Bajatovića, direktora JP „Srbijagas“, i kritike Kremlja na račun ministarke energetike nisu teme o kojoj čelnici Vlade vole da se izjašnjavaju i da to čitaju u novinama. Po svemu sudeći, rusku stranu je za poslednje poteze „pogurala“ i nedavna nesvakidašnja izjava predsednika Srbije, koji je u stranoj zemlji kritikovao sopstvenu Vladu. Sada je i najvećim „nevernim Tomama“ jasno da postoji surevnjivost i neslaganje na liniji Tomislav Nikolić – Zorana Mihajlović. On ima jedno viđenje kako gasni sporazum treba da izgleda, a ministarka sasvim drugačiji. To potvrđuje i tezu da u SNS postoje dve suprotstavljene struje od kojih je jedna uz predsednika Nikolića bliža Rusiji, a ona koja podržava predsednika stranke Vučića je uglavnom i uz Zoranu Mihajlović.
Ono što je svakako činjenica, jeste to da optužbe da Mihajlovićeva sabotira gasovod loše stoje sa realnošću. Ona to nikad i nigde nije rekla, jer i dalje pruža podršku projektu – kao resorna ministarka iz gasnog sporazuma želi da dobije najviše za Srbiju – a jasno je i da su različiti uslovi bili kada je prethodna vlast u Srbiji taj sporazum potpisivala, verovatno očekujući određenu političku podršku, i oni koji sada vladaju, kada država mora mnogo više da vodi računa o onome šta je najbolje za njenu ekonomiju. Logične su primedbe stručne javnosti da su očekivanja EU od Srbije – da uđe u izgradnju gasovoda sa Bugarskom i da se pritom dodatno zaduži – nerealna, ali se ne može reći da zalaganje ministarke za taj projekat predstavlja ometanje Južnog toka. Stav struke jeste da ona ne bi mogla da ga „opstruiše“ čak i kad bi htela, jer je odluka da gasovod ide kroz Srbiju već doneta. Ono što je bitno za Srbiju, jeste to da mora brzo da se postigne dogovor o restrukturiranju Srbijagasa, a stiče se utisak da bi nakon toga i razlozi za ruski pritisak bili eliminisani.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
