Ne zaboravljati prošlost

Dirljiva je i tadašnja akcija, ja bih rekao, ne samo građana Pranjana, već i mnogo većeg broja Srba koji su, u tim nimalo lakim uslovima, težili da pomognu ljudima koje su smatrali svojim najvećim prijateljima. A pritom su jako mnogo rizikovali.

Dirljiva je bila i ljubav, rekao bih, skoro svih pravih Srba koji su u to vreme iskreno voleli Ameriku i njene građane. U to vreme, kao dečak, i ja sam delio te poglede na demokratsku Ameriku koja će učiniti sve da nas, i ceo svet, spase strahota fašizma. I kao mladić, kasnije, zajedno sa najvećim brojem svojih vršnjaka delio sam to uvažavanje demokratske Amerike i iskrenu ljubav prema njenim građanima. Ubeđen sam da su ta osećanja ostala savršeno živa kod Srba i pored toga što je po završetku rata Srbija, u okviru tadašnje Jugoslavije, prošla kroz duži period jednog sistema koji po svojoj ideologiji nije bio sklon SAD. Verovanje Srba u demokratiju SAD i velika naklonost prema građanima te zemlje ostala je sve do strašne 1999. godine.

A onda – desilo se nešto u šta mnogo ko jednostavno nije mogao da veruje. Ti Amerikanci koje je naš narod toliko voleo i cenio, počeli su da nas zasipaju bombama. Isto onako bezdušno kako su to radili Hitlerovci aprila 1941. godine. Trajalo je to zasipanje bombama punih 74 dana.

A zbog čega sve to? Nema nikakve sumnje da je politika Slobodana Miloševića bila kobno pogrešna. Može se, dakle, toj politici pripisati i puna odgovornost za ponašanje prema Albancima na Kosovu koja je bila daleko od nečeg što se moglo tolerisati i uz neophodnu konstataciju da ni ponašanje Albanaca na Kosovu, u to vreme, nije bilo bitno drugačije.

Sigurno je da posledice te politike nije mogao tolerisati demokratski svet. No, šta se dešava? OUN dosta tromo interveniše, ali zato SAD rešavaju da stvar uzmu u svoje ruke. Ne interesuje Ameriku više ni OUN, ni Savet bezbednosti, ni norme međunarodnog prava. Oni imaju avionske bombe i 74 dana ih bacaju na građane Srbije, koji sigurno, u najvećem broju, nisu podržavali ni Miloševića ni njegovu politiku. Ne znam da li su ove bombe mimoišle Pranjane. Ako jesu – to je bila slučajnost.

Gospodin Kirbi kaže da Amerikanci ne zaboravljaju prošlost. Da li misli da je sa Srbima drugačija situacija? Ni Srbi ne mogu da zaborave one strašne bombe koje su bacili oni koje su građani Srbije možda i najviše voleli i cenili.