Tirana talks

Drugog dana, a nemoguće je ne primetiti da je u novembru 2014. i Rama prenoćio u Beogradu, kao sada Vučiću Albaniji, skup je dobio međunarodni karakter. Prvog dana fokus je bio na srpsko-albanskim odnosima, koji su možda i na iznenađenje mnogih bili korektni.

I to čak i za nesputanu maštu srpskih tabloida koji su u nedostatku spektakla, u prvi plan isticali protokolarne detalje, poput izvođenja „Bože pravde usred Tirane“. Nije bilo slike koja bi remetila korektnost – građani albanske prestonice mirno su čekali da prođe kolona sa srpskom delegacijom, ne pozdravljajući, ali ni ne prkoseći bilo kakvim gestom. Ni tema drona – bespilotna letilica postala je sinonim za „Veliku Albaniju“ – nije ispunila ekstremistička očekivanja.

Rama je rekao da bi se u Tirani nasmejali na „Veliku Srbiju“, a Vučić, koji je u prošlom političkom životu propagirao taj koncept, samo je uzvratio da Srbima nije smešna „Velika Albanija“. I to bi trebalo da je tačka relaksacije.

Drugog dana, međutim, u formatu „5 plus 1“, koji potpredsednica Mihajlovićzove radnom grupom, učešće na Bečkom ekonomskom forumu uzeli su sem Vučića i Rame i Đukanović, Gruevski, Zvizdići Mustafa. Bilo je i šala na račun predviđenog vremena za obraćanje novinara, ali najviše je bilo obećanja evropskih ulaganja u infrastrukturu Balkana.

Unapred se tvrdi da će u Briselu biti pozdravljen uspeh skupa, što će se očitovati i 27. avgusta u Beču, kada se finalizuju projekti. I to uprkos ili saglasno Vučićevom „predložiću Ediju i Milu“ da zajednički tražimo podršku prvo u Briselu, pa dalje. U tome je i sva magija korektnosti, jer gde ima para, pardon podrške, sve ostalo je rešivo uz nešto dobre volje. Barem dok podrška traje.