Poznata izraelska opaska kako Arapi „nikad ne propuste priliku da propuste priliku“ kao da je krojena za nas. Tu lekciju nismo savladali tokom turobnih devedesetih, a na primeru ovih dana aktuelnog aflatoksina, pokazuje se da smo nepopravljivi ponavljači.
Još novembra prošle godine Mađar so i hrvatski Jutarnji list objavili su da je najveći deo roda kukuruza u Srbiji zagađen. Nisu bile potrebne posebne proročanske moći za zaključivanje da će se otrovi iz kukuruza naći u mleku. Međutim, prava prilika je propuštena još ranije, kada zagađene količine kukuruza nisu izdvojene i uništene.
Dosta se zna o aflatoksinima (ima ih bar 14), a najopasniji među njima, označen kao B1, svrstan je u prvu grupu kancerogena, kako za ljude, tako i za životinje. Osim ciroze i raka jetre, odgovoran je za nasledne promene, usporen rast i razvoj itd., pa je jedini gljivični toksin čiju je gornju granicu EU odredila propisom (za ostale, poput aflatoksina M1 iz mleka, koji spada u moguće kancerogene za ljude, postoje manje-više obavezujuće preporuke).
Zbog visoke vlažnosti i temperature, tropi su najugroženiji aflatoksinima. U toksičnim koncentracijama često se nalaze – ne samo u već poslovično zagađenom kikirikiju – nego čak, recimo, i u medu. Klimatske promene, oličene u sušnim letima, učinile su da se aflatoksinsko zagađenje namirnica sve češće uočava i u južnoj Evropi. Suša je odgovorna za pucanje zaštitne opne, odnosno oštećenje celine zrna, što gljivicama olakša prodor i razmnožavanje tokom vlažnog perioda.
Još pre deset godina je suša u dolini reke Po imala za posledicu iznenađujuće visoke koncentracije aflatoksina, pa su Italijani prosuli više miliona tona mleka. Na osnovu tog i brojnih drugih iskustava, svakom savesnom stručnjaku moralo je biti jasno kakav će uticaj imati letošnja suša na kvalitet kukuruza. Tu se suočavamo sa apsurdima naše političke prakse, po kojoj se izbori koriste kao pohod Huna na „osvojena“ ministarstva. Samo takvim rasterivanjem stručnjaka može se objasniti i antologijska besmislica da se desetostruko pooštri dozvoljena granica za sadržaj aflatoksina u mleku, a ostavi nepromenjena odgovarajuća norma za stočnu hranu.
Laiku je teško da sebi predstavi koncentracije koje se ovih dana navode po medijima (jedan mikrogram je milioniti deo grama). Slikovito prikazano, gornja dozvoljena koncentracija aflatoksina M1 u mleku za odojče je samo jedna kafena kašičica u supertankeru od 200.000 tona. Međutim, merenje M1, uz ignorisanje ostalih otrova, može se uporediti sa štitom kojim ratnik krije jednu polovinu lica ili donji trbuh od kiše strela. Broj gljivičnih toksina kreće se, zavisno od klasifikacije, u rasponu od 300 do 400, a po pravilu više njih zagađuje istu namirnicu. Još smo daleko od merenja ukupne količine gljivičnih i ostalih otrova koje unosimo hranom, pićem i vazduhom.
Nije li ova bruka sa aflatoksinom još jedna prilika da se dozovemo pameti i na odgovorna mesta postavljamo stručne i sposobne ljude?
Autor je univerzitetski profesor
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
