Srbija je u protekla dva dana u najboljoj tradiciji gostoprimstva dočekala princa od Velsa i vojvotkinju od Kornvola. Od svečanog dočeka na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu, preko manifestacija u njihovu čast organizovanih u Novom Sadu i okolini, pa do prijema u Domu Narodne skupštine, visoke zvanice iz Londona imale su priliku da shvate zašto je ova država u prošlosti neraskidivim nitima za sebe vezala i slavne Britance poput Fransisa Makenzija i Flore Sends. Kao „kruna“ na boravak kraljevskog para došlo je medijsko obraćanje princa Čarlsa, jedino tokom njihove turneje po Zapadnom Balkanu. Taj govor, bez sumnje, ima višestruki značaj, budući da sadrži valjane smernice za budućnost.
Na diplomatski i poetičan način britanski prestolonaslednik je poručio zvaničnicima i javnosti u regionu da „niko ne treba da zaboravi ili ignoriše istoriju, ali, što je još važnije, niko ne sme da postane njen zatočenik“. Istovremeno, jasno je stavio da znanja svima da je pomirenje ključno za budućnost, što „zahteva predanost svih, od lidera država i verskih zajednica do običnih ljudi iz sela i gradova… zahteva i podršku prijatelja, koji su nam blizu koliko i daleko“.
Veliki simbolički značaj imao je i segment posete koji se odnosio na svest o potrebi međuverskog dijaloga, što najbolje pokazuju susreti kraljevskog para sa predstavnicima različitih verskih zajednica u Srbiji. S druge strane, princ Čarls i vojvotkinja Kamila pokazali su da im nije stran praktični segment života, dajući podršku razvoju preduzetništva, biznisa i aktivnostima humanitarnih organizacija, što je za svaku pohvalu.
Najzad, nisu zapostavili ni mlade. Tako je princ od Velsa kazao da „vaši mladi ljudi imaju otvorene poglede na svet“. Britanski prestolonaslednik zaslužuje aplauze i zbog činjenice da je kao retko ko od gostiju iz sveta koji su do sada posetili Srbiju u svom govoru odao priznanje i počast znamenitim ličnostima sa ovih prostora.
Govoreći o restauraciji mosta u Mostaru citirao je nobelovca Ivu Andrića, pomenuo „virtuoznost“ Novaka Đokovića, te pohvalio borbu jugoslovenskih partizana i osvrnuo se na rad vladike Nikolaja Velimirovića. Takođe, u svojevrsnom omažu ljudima sa Balkana i njihovom herojstvu podsetio je na reči Majke Tereze: „Mi mislimo da smo mi samo kap u okeanu. Međutim, okean bi bio mnogo manji kada bi mu nedostajala ta jedna kap“.
Na koncu, srpski poličari mogli bi da na primeru britanskog kraljevskog para nauče dragocenu lekciju o ophođenju i prema javnosti i prema novinarima, koja, najkraće govoreći glasi: potrebno je poštovati sagovornike u svakoj prilici.
Svojom neposrednošću, koja se može meriti sa savetima Britanca Radjarda Kiplinga datim u poemi „Ako“, princ i vojvotkinja zavređuju divljenje građana Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
