Zaoštravanje

Zapravo u datumu je ključ, jer se tog dana u Briselu nastavljaju pregovori premijera Srbije i Kosova – Ivice Dačića i Hašima Tačija. Očigledno je da svaka strana pokušava da stekne bolju pregovaračku poziciju, pa se zato i koriste razne metode. Albanci su u Preševu krajem novembra prošle godine, tik ispred zgrade opštine, postavili spomenik sa 27 imena pripadnika rasformirane OVPBM i OVK, dok Srbija diže tenzije ukazujući na težak položaj Srba na severu Kosova.

Da se ne pravimo naivni – postavljanje spomenika borcima jedne paravojne formacije, jer za državu Srbiju rasformirana OVPBM to i jeste bila, pošto je podigla oružanu pobunu protiv zvaničnih državnih organa – vojske i policije, ispred zgrade opštine u centru Preševa, jeste provokacija, ma koliko to albanski političari negirali ili minimizirali. Očekivala se i nasilna reakcija države Srbije da bi se imao izgovor da se međunarodnim institucijama žale kako Srbija ne poštuje njihova prava i kulturna dobra.

Da li će Srbija „trenirati silu“ kao što je najavio Dačić? Da li će uklanjanjem spomenika biti otvoreno novo žarište na jugu Srbije, kako to veli kosovski političar Azem Vlasi? Izgleda da je upravo to i ideja. Potpaliti vatru u pomenute tri opštine na jugu Srbije, gde je većinsko albansko stanovništvo, a uz to trgovati sa Srbijom oko severa Kosova. I šta će se desiti kada 65 odbornika – Albanaca u skupštinama opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, u subotu na zajedničkoj sednici odluče da se ne ukloni sporni spomenik, za čije postavljanje oni nisu ni imali potrebne dozvole?

Da li će Beograd diplomatski rešiti problem i pokazati bar malo političke mudrosti, videće se narednih dana. Ipak, izgleda da su Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, Kosovo i Albanija i dalje bliži od Srbije. A zašto je to tako, trebalo bi dobro da se zapitaju i domaći političari.