Birati školu ili učiteljicu

Iz Ministarstva prosvete podsećaju da se mališani iz osetljivih društvenih grupa, pre svega Romi, mogu upisati i ako nemaju potvrdu o prebivalištu, pa čak i oni koji nisu završili pripremni predškolski program jer je cilj da se poveća njihov broj u osnovnom obrazovanju.

I ove godine nastavlja se trend smanjenja broja đaka, pa se očekuje da u školske klupe u celoj Srbiji prvi put sedne oko 70.500 učenika, od čega više od 16.000 u Beogradu.

Prvi korak u upisnoj proceduri je prijavljivanje, najčešće u sekretarijatu škole. To treba da urade roditelji ili staratelji, a poželjno je da povedu i budućeg đaka, ne zato što je njegovo prisustvo neophodno, već da bi se upoznao i sa tim delom školovanja. Roditelji treba da ponesu svoju ličnu kartu na uvid, dokaz o zdravstvenom pregledu deteta, koji se dobija od nadležnog pedijatra u domu zdravlja, fotokopiju detetovog izvoda iz knjige rođenih (može biti stariji od šest meseci) i dokaz da je pohađalo pripremni predškolski program. Ova potvrda se može dostaviti i naknadno. Prilikom upisa se zakazuje termin za testiranje, koje obavljaju školski psiholog ili pedagog.

Uvod u testiranje je neformalan razgovor sa detetom i roditeljem kako bi se uspostavio dobar odnos sa budućim đakom. Roditelj daje osnovne podatke o psihofizičkom razvoju deteta, a za to vreme ono ima zadatak da nacrta crtež, odnosno ljudske figure, svoju porodicu ili nešto po slobodnom izboru. Analiza tog crteža stručnjacima pruža dodatne informacije.

Postoji nekoliko standardizovanih testova kojima se procenjuje zrelost dece za polazak u prvi razred. Ti testovi nisu klasične provere znanja, već pokazatelji šta dete može, ume i zna. Za procenu nije presudno da li deca znaju da pišu, čitaju i računaju, već kako deca razmišljaju, da li se snalaze u svakodnevnim situacijama, koliko su samostalna, da li poznaju osnovne pojmove i odnose. Takođe se procenjuje i detetova sposobnost da održi pažnju, kako drži olovku, da li se snalazi na ograničenom prostoru kakav je papir ili sveska. Psiholog i pedagog testiraju dete bez prisustva roditelja, jer se, između ostalog, procenjuje njegova emotivna zrelost.

– Ne treba pripremati decu za testiranje. Roditelji treba sa njima da porazgovaraju i objasne im da će morati nakratko da ostanu sama u kancelariji sa psihologom i pedagogom, da će dobiti zadatak da nacrtaju crtež i odgovore na neka pitanja, na koja većinom znaju odgovore jer su to radila u predškolskom. Treba im reći i da se ne brinu i da budu opuštena – savetuje Lidija Maksić, psihološkinja u OŠ „Vladislav Ribnikar“.

Iako se zvanično zahtev za upis u obrazovnu ustanovu kojoj dete ne pripada po mestu stanovanja podnosi do 15. februara, mnogi roditelji time se bave tek kad počne upis. U svakoj opštini postoje „škole na glasu“, ali nijedna zvanična analiza nije potvrdila da su takvi epiteti pojedinih obrazovnih ustanova opravdani. I dok stručnjaci upozoravaju da je upis u školu van mesta stanovanja „medveđa usluga“ detetu, nezvanično poručuju da bi učitelja ili učiteljicu obavezno trebalo birati. Zvanično, mnogi koje smo pitali za komentar ovu tezu nisu želeli da obrazlože.

– Postoje škole koje omogućuju da se bira učiteljica i one koje to ne čine, ali sve škole dozvoljavaju roditeljima da izraze želju koja ne mora da bude obavezujuća. Kada bi svi mogli da biraju, imali bismo u nekim odeljenjima 70 učenika, u nekim 20, a u nekim tri. To bi bila lepa preporuka, kada učitelji ne bi sami sebi vršili marketing. A neki su u tome sposobniji, drugi nisu. Neke škole dozvoljavaju da se biraju učitelji ne bi li povećali broj prvaka, ali je pitanje kako to posle utiče na sastav odeljenja – ističe Lidija Maksić.

Iako bi za mišljenje o tome koji učitelj je najpogodiniji za dete trebalo da daju psiholog ili pedagog zadužen za testiranje, u stvarnosti su mnogo delotvornije priče iz komšiluka, pa roditelji u školu dolaze sa „proverenim“ informacijama koja je učiteljica u određenoj generaciji najbolja.

– Nažalost, usmena predanja su mnogo uticajnija. U psihologiji marketinga je poznato da je lično iskustvo najdelotvornije, tako da se od takvih priča ne može pobeći. Treba imati na umu da u zapadnim obrazovnim sistemima ne postoji biranje, jer se svake godine menjaju učitelji, pa se deca već u ranom uzrastu moraju prilagoditi različitim zahtevima – kaže Maksićeva.

Prevremeni upis

Škola može da upiše i decu stariju od 7,5 godina, ako iz nekog razloga dosad nisu bila upisana. Postoji mogućnost da se u prvi razred upišu i deca uzrasta od šest do 6,5 godina (rođena od 1. marta do 31. avgusta 2007.) ukoliko školski psiholog proceni da su spremna za polazak u školu. Testiranje za prevremeni polazak u školu je nešto drugačije od „klasičnog“.