Istraživači u učionicama

Neodgovarajuća selekcija studenata za nastavnički poziv, činjenica da nastavnički fakulteti više školuju istraživače nego predmetne nastavnike, kao i loš društveni položaj ove profesije, neki su od brojnih problema na koje ukazuje Zorana Lužanin, članica Tima za reformu visokog obrazovanja. Ona za Danas kaže da naši nastavnički fakulteti nisu na vreme shvatili da treba da razvijaju metodiku struke i da studente već na početku univerzitetskog obrazovanja treba opredeliti za rad u školi. Lužanin ističe da obaveznih 36 kredita iz pedagoško-psihološko-metodičkih disciplina, koji su jedan od uslova za rad u školi, nije dovoljno, sem za nastavnike stručnih predmeta.

– U Evropi postoje različiti primeri inicijalnog obrazovanja nastavnika. Za razliku od Finske i Švedske, koje uslovno rečeno stavljaju pedagoško-psihološko-metodičke kompetencije ispred struke, u državama istočne Evrope je obrnuto. Srbija je bliža tim zemljama i moje mišljenje je da struka treba da ostane jaka, jer nikada nećemo biti toliko bogati da ćemo moći da uvozimo stručnjake. Ali to takođe znači da se mora podići kvalitet budućih nastavnika u pomenutim oblastima – ističe Lužanin.

Član nacionalnog PISA tima Aleksandar Baucal kaže za Danas da to međunarodno istraživanje posredno ukazuje na slabosti nastavničkog obrazovanja, jer „deo razloga za slab plasman Srbije proizilazi iz toga kako se radi u školi i pomaže deci da uče, a deo odgovora na to zašto su metode rada nastavnika neodgovarajuće leži u njihovom inicijalnom obrazovanju“. Da li je za obrazovni sistem jedne zemlje veća šteta ako ima loše nastavne programe ili nastavnike po Baucalu je „besmisleno pitanje“ jer „valjda nećemo dovesti sebe u situaciju da biramo između loših programa i dobrih nastavnika i obrnuto“.

– Besmisleno je da pravimo loše programe koji će predstavljati kamen oko vrata dobrim nastavnicima ili da imamo dobre programe bez obzira kakvi su nam nastavnici. Univerziteti su autonomni u donošenju studijskih programa za obrazovanje nastavnika, ali očigledno obrazovni sistem ne dobija ono što mu treba. Stručno usavršavanje nastavnika ne treba da bude kompenzatorni mehanizam za njihovo neodgovarajuće obrazovanje na studijama već instrument koji će im omogućiti da unapređuju rad – kaže Baucal.

Podići granicu od 36 kredita

Da nastavnici tokom studija moraju steći minimum 36 kredita iz pedagoško-psihološko-metodičkih disciplina ukazuje i Evropska komisija u svojoj studiji o obrazovanju i obuci nastavnika na Zapadnom Balkanu. Komisija predlaže da bi na nacionalnom nivo trebalo razmotriti mogućnost podizanja te granice, ali i da je potrebno uvesti inovativne nastavne metode tokom studija na nastavničkim fakultetima.