Vlada Srbije usvojila je juče predlog Ministarstva pravde da se iz Krivičnog zakona Srbije izbriše krivično delo uvrede i klevete, što je veliko olakšanje za novinare i sve druge koji javno govore, kaže za Danas Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde. Prema njegovim rečima, očekuje se da će ove izmene biti razmatrane po hitnom postupku i usvojene tokom narednog zasedanja Skupštine Srbije.
Kako se navodi u izmenama ovog zakona, predložena dekriminalizacija ovih dela protiv časti i ugleda „ide za tim da se u potpunosti ukine takozvani verbalni delikt, a da se odgovornost za ova dela u potpunosti utvrđuje u građanskom postupku“. Time su, dodaje se, u potpunosti usvojeni zahtevi velikog broja nevladinih organizacija i novinarskih udruženja.
– To ne znači da će iko biti zaštićen. Oni koji se budu osećali oklevetano i uvređeno i zbog toga trpe štetu, to će moći i da dokazuju u parničnom postupku odštetnim zahtevima – objašnjava Homen.
Advokat u oblasti medijskog prava Kruna Savović ističe za Danas da „pozdravlja dekriminalizaciju klevete i uvrede“, ali smatra da bi to morala pratiti i korenita izmena pravnog okvira, odnosno drugih zakona, koja bi išla u tom smeru da se obezbedi što snažnija podrška slobodi izražavanja. Međutim, prema njenim rečima, indicije su takve da se može postaviti pitanje koji je zapravo motiv dekriminalizacije klevete, imajući u vidu i da „pojedine stvari ukazuju da je reč možda i o političkoj odluci“.
Ona napominje da pre treba skrenuti pažnju na to da novinari u Srbiji imaju više uspeha u krivičnim nego u parničnim postupcima.
– Važno je napomenuti i to da, iako se podnosi veliki broj tužbi za klevetu, osuđujuće presude retko postaju pravosnažne, a čak i kada postanu, kazne su, po pravilu, niže od naknada štete koje se za iste tekstove ili emisije izriču u parničnim postupcima. Iz ovih razloga novinari više zaziru od tužbi za naknadu štete i parničnih postupaka nego od krivičnih postupaka – objašnjava Savovićeva.
Nova krivična dela u zakonu
Izmenama KZ predviđaju se i nova krivična dela, među kojima su i zloupotreba ovlašćenja u privredi, prevara u privrednom poslovanju, oštećenje poverilaca, subvencijska prevara i zloupotreba u postupku javne nabavke. Za delo terorizma zaprećena je kazna od pet do 15 godina zatvora, dok za pretnju terorističkim aktom preti kazna zatvora do deset godina. Do deset godina zatvora preti i onome ko izvrši „javno podsticanje na terorizam“, kao i onima koji izvrše „vrbovanje i obuka za terorizam“, a sankcionisaće se i finansiranje terorizma.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
