Krivične prijave zbog fabrikovane nestašice insulina

Ima li u Srbiji dovoljno insulina?

– Ima. I može se naći u svim apotekama, sem u državnim apotekama u Beogradu. Ovo što se događa u tim apotekama govori da se one ne pridržavaju osnovnih zakonskih načela i da se ne bave delatnošću u skladu sa zakonom. Da nema insulina u zemlji, ne bi ga bilo ni u privatnim apotekama, ni u ostalim državnim u Srbiji. Apotekarska ustanova „Beograd“ očigledno ima otpor da primeni Zakon o javnim nabavkama. Ako su očekivali da će biti izuzeti iz procesa javnih nabavki, mogli su napraviti rezervu, da imaju lekove dok se ne donese eventualna odluka o njihovom izuzimanju iz zakona, ili pređe na centralnu nabavku koja počinje sledeće godine. Način na koji se apoteke snabdevaju lekovima isti je već dve godine, tako da nema govora o tome da nisu bile spremne za primenu zakona. Sve dok je za nesprovođenje Zakona o javnim nabavkama bio predviđen prekršaj kao sankcija, to nije mnogo plašilo apoteke. Problem se pojavio onog momenta kada je to postalo krivično delo.

Da li to znači da ima elemenata krivične odgovornosti nadležnih u Apotekarskoj ustanovi „Beograd“ zbog nedostatka insulina?

– Ima elemenata krivične odgovornosti, ne samo zbog kršenja zakona, već i zbog ugrožavanja prava pacijenata. Dodatno je problematično širenje dezinformacija da insulina u Srbiji nema. To je stvorilo paniku kod ljudi koji ga prekomerno kupuju iz straha da ga neće biti, pa može doći do veštačke nestašice. Zbog toga ćemo morati da razgovaramo sa osnivačem Apotekarske ustanove „Beograd“ – Gradom Beogradom, da nam objasne kako je moguće da insulina ima svuda sem u njihovim apotekama, i šta preduzimaju po tom pitanju.

Gde je Apotekarska ustanova „Beograd“ trošila sredstva tokom ove i prošle godine?

– Apotekarska ustanova „Beograd“ je tokom prošle godine utrošila 128 miliona dinara za opremu za Gradski zavod za hitnu pomoć, za beogradski Bebi klub, za projektnu psihosocijalnu podršku u procesu vantelesne oplodnje, za plate lekara i medicinskih sestara, tehničara i fizioterapeuta. Za njihove plate u ovoj godini izdvojeno je 37 miliona dinara i, uz druge troškove, Apotekarska ustanova „Beograd“ je tokom protekle i ove godine izdvojila ukupno 300 miliona dinara, a nije učinila ono što je njena primarna delatnost – izdvajanje novca za rezerve insulina i drugih lekova dok se ne raspiše tender za nabavku. Oni su od Uprave za javne nabavke dobili mogućnost da obavljaju skraćeni postupak nabavke, koji je lakši od klasičnog tendera, ali su morali da obezbede neophodne količine insulina, kao i svi drugi. Vidi se da je dobar potez što smo izjednačili državne i privatne apoteke, i ovim drugima omogućili izdavanje lekova na recept, inače u Beogradu ne bi bilo insulina.

Postoji li opasnost da se epidemija klostridije proširi na druge delove Srbije i da li je tačno da bolnice nemaju dovoljno sredstava za osnovnu higijenu i sterilizaciju?

– Nije tačno da nema sredstava za higijenu i sterilizaciju. Klostridija je uporna bakterija svih bolničkih prostora. Ima je svuda u svetu, ne samo kod nas. Smrtnost uzrokovana njom je sedam odsto. Bitno je da se onog trenutka kada se uoči epidemija preduzmu protivepidemijske mere. U ovom slučaju epidemija je proglašena u užičkoj bolnici 24. aprila, i uočeno je da se nisu svi zaposleni pridržavali protivepidemijskih mera. U momentu proglašenja epidemije bilo je prijema novih bolesnika, što je kršenje mera. Zbog toga su podnete prekršajne prijave. Istovremeno sam donela odluku o formiranju Komisije za kvalitet rada, koja će obavljati spoljni stručni nadzor. Kada nam budu dostupni rezultati komisije, videćemo da li će imati elemenata za još neke prijave. U ovom momentu, protivepidemijske mere se korektno sprovode.

Predsednik skupštinskog odbora za zdravlje Dušan Milisavljević optužio vas je za zataškavanje „afere klostridija“, navodeći da se bakterija pojavila znatno ranije, a da je Ministarstvo zdravlja o tome ćutalo.

– Apsolutno netačno. Od momenta kada je proglašena epidemija, javnost je upoznata sa svim detaljima, nažalost i sa dva smrtna ishoda. Radilo se o osobama starije životne dobi, ali to nije razlog da se ne ispitaju sve okolnosti i rad zaposlenih u užičkoj bolnici. Ministarstvo se odmah oglasilo i reklo da će se sankcionisati svaki propust, ako se pokaže da ga je bilo. Nikakvog zataškavanja nema. Broj zaraženih klostridijom bio je povećan u Nišu, Užicu i Leskovcu tokom februara, ali ne drastično, niti je bilo razloga za proglašenjem epidemije. Kao što sam rekla, klostridije ima u svim bolnicama.

Prava pacijenata

Novi Zakon o pravima pacijenata izmestio je zaštitnika prava pacijenata iz zdravstvenih ustanova. On će sada raditi pri lokalnim samoupravama. Koje će biti njegove nadležnosti?

– Zaštitnik, odnosno savetnik pacijenata, biće pravnik sa najmanje tri godine radnog iskustva, koji će proći edukaciju iz osnovnih medicinskih znanja i zakona. Donećemo i podzakonske akte i pratiti primenu zakona, posebno rad savetnika, koji bi trebalo da bude neka vrsta medijatora između pacijenata i zdravstvenih ustanova.

Promena o uvidu u zdravstveni karton

U Zakonu o pravima pacijenata bio je sporan član 23, prema kojem je osiguravajućim društvima bio dozvoljen uvid u poverljivu medicinsku dokumentaciju?

– Uvažili smo preporuke poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i izmenili odredbe tog člana. Njegova argumentacija da to polje regulišu drugi zakoni bila je snažna, i mi smo se s tim složili.

Gradonačelnik Beograda tvrdi da je jedino Apotekarska ustanova „Beograd“ poštovala zakonsku proceduru

Đilas: Besmisleni napadi ministarke zdravlja

Beograd – Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas odbacio je juče kao apsolutno besmislenu izjavu ministarke zdravlja Slavice Đukić Dejanović da je simptomatično da samo u Beogradu nema insulina, čime ona, prema njegovim rečima, aludira da iza svega stoji politika.

– Insulina u beogradskim apotekama nema jer je Apotekarska ustanova tek 30. aprila ove godine u 15.30 od nadležnih državnih organa dobila neophodna uputstva za sprovođenje javne nabavke. Velika većina apoteka širom Srbije koje danas imaju insulin, nabavljaju ga mimo zakona, odnosno bez raspisivanja tendera – naveo je Đilas u saopštenju. On je istakao da u menadžmentu Apotekarske ustanove „Beograd“ nema stranačkih funkcionera ni članova, kao što ih nije bilo poslednjih šest godina, i da su sadašnja i prethodna direktorka izabrane iz reda stalno zaposlenih.

– Napad ministarke zdravlja na Apotekarsku ustanovu „Beograd“ zbog nestašice insulina predstavlja pokušaj da se sakriju posledice skandalozne odluke da se bez ikakve pripreme i privatnim apotekama omogući izdavanje lekova na recept, a državne apoteke u isto vreme nateraju da, i pored toga što cene lekova određuje država, sprovode postupak javnih nabavki – ocenio je Đilas. D. D.

Udruženje pacijenata: Ne igrajte se sa životima ljudi

Beograd – Miroslav Petrović, predsednik Udruženja za zaštitu prava pacijenata „Pravo na Zdravlje“, upozorio je nadležne da se ne igraju zdravljem ljudi, zarad dnevnopolitičkih interesa.

– Kako je moguće da insulina ima dovoljno u farmaceutskim kućama, a da ga nema u apotekama? Ovde se očigledno radi o sukobu dve političke struje ili borbi državnih i privatnih apoteka za primat u dobijanju lekova kada se pređe na centralno snabdevanje. U svakom slučaju, politički interesi stoje iza nestašice insulina u Apotekarskoj ustanovi „Beograd“, što je nedopustivo, jer se radi o životima ljudi – kaže Petrović za Danas. K. Ž.