Ako vam se dok gledate serije, filmove ili neki drugi program na nekoj od nacionalnih televizija učinilo da se zvuk sam pojačao tokom reklama ili dok menjate kanale, u pravu ste. Na svim nacionalnim televizijama u Srbiji odstupa se u programu od dozvoljenih maksimalnih jačina tona, pri čemu se reklame izdvajaju kao „najglasnije“, pokazuju podaci merenja koje je obavila Republička agencija za elektronske komunikacije (Ratel) na zahtev Republičke radiodifuzne agencije (RRA).
Kako se navodi u izveštaju, „evidentna je neujednačenost devijacija kako od strane emitera tako i po vrsti programa“, iako je dozvoljena maksimalna devijacija nosioca zvuka u signalu analogne televizije 50 kiloherca.
Najmanja odstupanja, prema podacima merenja, pravila je Radio-televizija Srbija u svojim programima, dok su najveću jačinu tona imale komercijalne televizije Pink, Prva i Hepi, koje su probijale „zvučni zid“ čak i preko 150 kiloherca. Što se tiče prosečnih devijacija one su, sem u slučaju Hepija, u dozvoljenim granicama, dok su maksimalne izmerene devijacije uglavnom iznad propisanih.
U Ratelu objašnjavaju za Danas da na ovaj način nacionalne televizije krše tehničke uslove Plana raspodele frekvencija, kao i da su svim televizijskim kućama poslati zahtevi za izjašnjavanje po tom pitanju. Kako dodaju, predstavnici nacionalnih televizija rekli su da će korigovati jačine tona u svojim programima, a nakon određenog vremena ponovo će se izvršiti merenja. U Ratelu kažu da, ukoliko se i kasnije nastavi trend ovih odstupanja, ovo telo ima ovlašćenja da ih kazni.
Kada je reč o većoj jačini tona reklama, portparolka televizije Pink Tatjana Vojtehovski ističe za naš list da jačina zvuka zavisi od toga šta se emituje pre reklamnog bloka. Prema njenim rečima, taj disbalans u zvuku naročito se uočava tokom rijaliti šou emisija.
– Gledaoci, na primer, pojačavaju ton dok gledaju rijaliti šou kako bi čuli šta učesnici emisije šapuću i onda kada počnu reklame taj disbalans tona je vidljiviiji. To se dešava i tokom igranog programa, kvizova i slično, kada reklame nastupe nakon scena tišine. Međutim, svi ti problemi bi trebalo da se reše digitalizacijom – navodi Vojtehovski.
S druge strane, sociološkinja Milena Dragićević Šešić smatra da na televizijama u Srbiji ne postoje standardi tehničkog kvaliteta, kao i da bi trebalo da se više vodi računa o „opštem total dizajnu, koji podrazumeva i vizuelni i zvučni kvalitet“. Ipak, ona kaže da se većom jačinom tona reklama postiže upravo ono što je i njena svrha, a to je da se zapamti poruka.
– Na taj način gledaoci bolje zapamte poruku reklame, svidela se ona njima ili ne, od sadržaja programa koji su do tad gledali. Svaka televizija bi zato trebalo da ima svoje standarde i urednika koji će voditi računa o tome – napominje Dragićević Šešićeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
