Politika oterala Babića

U Fondu nisu naveli razlog zbog kojeg je Momčilo Babić podneo ostavku. Njegove kolege i saradnici smatraju da je to učinio jer nije bio u mogućnosti da reši nagomilane probleme. Spekuliše se i da je ostavka posledica loših odnosa sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom, koji, navodno, nije bio zadovoljan njegovim radom. Lončar juče nije bio dostupan za komentar, ali je Ministarstvo zdravlja poslalo saopštenje u kojem se Babiću zahvaljuju na saradnji „i uspešno sprovedenim planovima i programima, koji su zajednički realizovani u proteklom periodu“.

Babić je na mesto direktora RFZO imenovan u februaru 2013. godine, a pre toga je bio direktor Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa“.

Doktor Dragan Cvetić, koji je sa Babićem radio u KBC „Bežanijska kosa“, kaže za Danas da je on bio „viđen“ za poziciju direktora mnogo pre nego što je izabran, ali da je dugo odbijao ponuđenu funkciju.

– Babić je postavljao uslove, odnosno tražio da mu ruke budu odrešene u cilju rešavanja nagomilanih problema u Fondu. Pregovori su trajali više od godinu dana i on je na kraju prihvatio. To znači da mu je Vlada izašla u susret, ali s obzirom da je podneo neopozivu ostavku, pretpostavljam da su mu ovlašćenja bila znatno sužena u odnosu na obećana – kaže Cvetić.

Činjenice su da se RFZO bori sa višegodišnjim dugovima, a da se sav novac za zdravstveni sistem Srbije izdvaja upravo iz ove ustanove. Bolnice i domovi zdravlja nemaju neophodnu opremu, lekari se žale na uslove rada, a, s druge strane, RFZO ne može da naplati ogromna dugovanja, jer je to nadležnost Poreske uprave. Stručnjaci upozoravaju da je ovakav sistem neodrživ, a to nam je, posredno, potvrdio i Babić.

– Prema nalazu Poreske uprave, dugovanja prema RFZO-u su preko milijardu evra po osnovu nenaplaćenih doprinosa. Uz to treba naglasiti i da se danas u Srbiji po glavi stanovnika za zdravstvo izdvaja manje od 220 evra, što je najmanje u Evropi. Imamo najsiromašniji Fond u Evropi koji se trudi da građanima obezbedi normalno lečenje i u ovoj izuzetno teškoj finansijskoj situaciji – rekao je Babić u nedavnom intervjuu za naš list. On nije odgovorio na pitanje ko su najveći dužnici koji ne izmiruju obaveze prema RFZO, navodeći da je pitanje kontrole i naplate u rukama Poreske uprave.

Momčilo Babić je bio u žiži javnosti nakon donošenja novog pravilnika o lekovima, kojim će mnogi medikamenti, od početka naredne godine, biti jeftiniji i do 50 odsto. Farmaceutske kompanije su bile prinuđene da potpišu saglasnost da će spustiti cenu svojih proizvoda, što bi, opet, prema mišljenju stručne javnosti, dovelo do veštačke nestašice lekova na tržištu. Babić je i to negirao.

– Proizvođači su se, dajući pismenu saglasnost na nove cene lekova, obavezali da će redovno i kontinuirano snabdevati tržište. Otuda Fond ne očekuje poremećaje na tržištu, a ukoliko bi došlo do nekih veštački izazvanih nestašica, adekvatno ćemo reagovati. Imamo spreman paket mera. O čemu se konkretno radi, saznaćete ukoliko i kad dođe do nestašice. Ali, ponavljam, takav scenario se ne očekuje – rekao je Babić. Jedna od njegovih ideja je bila uvođenje elektronske zdravstvene knjižice, ali se od toga odustalo jer bi projekat koštao nekoliko miliona evra.

Politički angažman

Momčilo Babić je član SNS, ali ga javnost pamti i kao člana SPS i bliskog saradnika Slobodana Miloševića. Bio je i gradski sekretar za zdravlje i poslanik. Posle pada Miloševićevog režima dugo nije bio politički aktivan, ali je bio angažovan kao lekar Vojislava Šešelja dok je štrajkovao glađu u Hagu, a potom i kao lekar Tomislava Nikolića, u vreme njegovog štrajka glađu. Babić je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu, gde je sada redovni profesor. Magistrirao je u Moskvi kao stipendista Svetske zdravstvene organizacije.