Kroz tu unapređenu evidenciju prolazila je, naravno, i naša Kata. Dokaz smo našli u Spisku prestupnika privedenih u Upravu varoši tokom 1851. godine. Na tom spisku je i „Nesiba Đorđevića, bludnica stara 40 godina“. Uhapšena je zato što se, bez dozvole i pasoša, vratila u Beograd, iz koga je bila zauvek prognana.
„Pošto je pri ispitu priznala da je njoj zakazano onda kad je proterana bila, da se nikad u Beograd ne povrati, a ona se iz Smedereva pa još bez pasoša povratila, po ž 254. Zak. polic. kao javna bludnica i podvodnica, koja se nikako u ovoj varoši trpiti ne može, osuđena je da se sa 25 kamdžija kazni i udalji u Kragujevac. Presuda je izvršena 21. jula 1851. godine“.
Od udaraca kamdžijom ostaju gadne modrice, a koža puca i stvara ružne ožiljke. Kažnjeni su se lečili tako što su na rane privijali sirovu ovčju ili goveđu kožu i mazali ih jednom lekovitom mašću, koja je inače korišćena za lečenje rana od sedla na konjskim leđima. Ta mast se zvala jakija, a spravljana je od sapuna, rakije i jaja. Ko je Katu negovao posle kamdžijanja? Ko je dao novac za jakiju? Ne znamo. Ne znamo ni šta je s Katom bilo u Kragujevcu, gradu u kome je svojevremeno po drugi put videla Velikog Knjaza.
Kata Nesiba je 22. jula 1851. godine iz Beograda otišla u tamu zaborava. I tu je, Strpljiva Čitateljko, ovoj istinitoj (i, za utehu, ilustrovanoj!) istoriji
KRAJ
Od sutra u Danas Pravu novi zanimljivi slučajevi o kršenju ljudskih prava u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
