Veoma su male šanse da će Međunarodni sud pravde odlučiti da se tokom rata u Hrvatskoj devedesetih desio genocid, bilo nad Hrvatima bilo nad Srbima – kaže za Danas advokat Vladimir Đerić, stručnjak za međunarodno pravo. Osvrćući se na prošlonedeljno izlaganje hrvatskog tima, kao i na dosadašnji tok procesa, naš sagovornik smatra da je nekoliko stvari sporno.
– Prvo pitanje je to što do sada niko pred Haškim tribunalom nije optužen, a kamoli osuđen za genocid, što predstavlja problem i za tužbu i za protivtužbu za genocid u ovom slučaju. Odgovor Hrvatske je, između ostalog,
da Međunarodni sud pravde treba da prihvati činjenice onako kako su utvrđene presudama Haškog tribunala, ali da ne treba da sledi njegovu pravnu kvalifikaciju tih činjenica, posebno ne odluke tužioca kako će kvalifikovati neko delo – navodi Đerić. Naš sagovornik dodaje da je sporno dokazivanje namere za genocid, kao i činjenica da ni Hrvatska ni Srbija nisu formalno-pravno bile priznate kao države u vreme kada se desio najveći broj zločina na koje se poziva hrvatski tim.
– Interesantno je bilo dokazivanje namere za izvršenje genocida, što je inače ključni element razlikovanja ovog zločina od drugih zločina (o kojima sud ne može da sudi), pa tako i jedna od ključnih tačaka ovog spora. Takođe, sporno je pitanje nadležnosti, a posebno interpretacija činjenice da se ni Srbija ni Hrvatska ne smatraju, makar formalno, državama koje su međunarodnopravno bile nezavisne od SFRJ u vreme kada se desio najveći broj zločina koji su predmet hrvatske tužbe, tj. pre 27. aprila 1992 – ističe Đerić. To su, dodaje, složena pravna pitanja koja imaju važne posledice za opšte međunarodno pravo, a ne samo za ovaj spor.
– Zato posao predstavnika Srbije nije lak, jer nijedan argument iznesen u ovakvom postupku nije za potcenjivanje. Podsećam da Sud jedino ima nadležnost da razmatra pitanje odgovornosti tuženih država za zločin genocida. Zbog toga on mora da presuđuje „parcijalno“ i da se ograniči na pitanje postojanja genocida i odgovornosti za njega, a ne može da utvrđuje odgovornost za ostale zločine, ma kako teški oni bili – objašnjava Đerić. Na pitanje da li mu dosadašnji tok procesa izgleda kao politički ili pravni, naš sagovornik smatra da pravni elementi ipak imaju primat.
– Svaki spor između država uključuje političke, diplomatske i pravne elemente, a posebno onaj koji se tiče još uvek bolnih pitanja ratne prošlosti. Međutim, kada se jedan međudržavni spor nađe pred sudom ili arbitražom, onda primat dobijaju njegovi pravni elementi, jer se postupak vodi u skladu sa strogim procesnim pravilima, a činjenice se ocenjuju prema pravilima međunarodnog prava. Nema sumnje da će Međunarodni sud pravde, koji je sud Ujedinjenih nacija i uživa ogroman ugled, ovaj spor rešiti kao nezavisan i nepristrastan sud – zaključuje Đerić.
Osetljivi odnosi Srbije i Hrvatske
Odnosi između Srbije i Hrvatske, kao i između Srba i Hrvata, i dalje su jako osetljivi, tako da uvek postoji opasnost da neki događaj, pa čak i neka neoprezna izjava, bude povod za pogoršanje i izlive nacionalističkih strasti na obe strane. Zato je dobro što su se političari na vlasti u obe zemlje izgleda saglasili da ne treba dizati veliku prašinu oko spora, ali videćemo da li će to biti dovoljno.
Izveštavanje medija
Što se tiče izveštavanja medija, ono je, s retkim izuzecima, uglavnom uprošćeno do nivoa parola, što je inače opšta pojava, i na to ne treba trošiti reči.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
