Još opijeni od posete ruskog predsednika Vladimira Putina, kojem su na paradi pokušali da podvale Prvi umesto Drugog svetskog rata, ni rečju ne pomenuvši herojsku borbu partizana i svih rodoljuba za slobodu (Putin je u svom govoru poslao i jasnu poruku da se „treba suprotstaviti heroizaciji nacista i njihovih pomagača“), domaća vlast jedva da je videla brojne napade na imovinu svojih građana.
Bilo je potrebno čitavih sedam dana da u vidokrug nekog državnog zvaničnika dođu sve učestaliji napadi na pekare i prodavnice čiji su vlasnici građani Srbije albanske nacionalnosti.
Oglasio se premijer Vučić, koji je rekao da su napadači maloletnici, da iza njih ne stoji ozbiljna organizacija i da će svi slučajevi biti rešeni. Nema razloga da mu se ne veruje. Premijer je naveo da napadi na pekare Albanaca i Goranaca izazivaju mržnju prema Srbima na Kosovu, gde su u manjini, i da je zato bila neophodna brza i oštra reakcija države, koja je pronašla i uhapsila napadače, te da je „to najbolji odgovor države onima koji bi da šire mržnju i nasilje“.
U međuvremenu, vlast se više bavila time kako će da se postavi oko posete albanskog premijera, nakon što su maksimalno zaoštreni odnosi sa ovom državom zbog incidenata tokom i nakon fudbalske utakmice reprezentacija Srbije i Albanije. Ministru policije je bilo važnije ko je u direktnom prenosu uvredio premijera od toga što se razbijaju izlozi pekara i prodavnica čiji su vlasnici Albanci po Vojvodini. Možda je ideja bila, pošto je na vlasti u Vojvodini Demokratska stranka – da je to samo njihov problem?! Staro je advokatsko pravilo da ako nešto nije zabranjeno, onda je dozvoljeno. Iz toga je jasno – ako ne osudiš nasilje, slažeš se sa njim.
Uostalom, zašto ne reći otvoreno – Srbija ima veliki problem sa prihvatanjem drugih naroda i nacija. Nikako drugačije i ne može se tumačiti ova serija napada na objekte u vlasništvu Albanaca. Ne kažem – ima toga i u Holandiji, Belgiji, Nemačkoj, Francuskoj, Mađarskoj, Albaniji, na Kosovu… Međutim, čak ni u vreme najgore vladavine režima Slobodana Miloševića nisu se dešavali ovakvi masovni radikalni obračuni sa građanima Srbije koji su druge nacionalnosti. Za samo nekoliko dana zapaljeno je desetak prodavnica, pekara i poslastičarnica, porazbijani su njihovi izlozi, a vredna imovina uništena. I šta sad, reći će neko, oni su nas isprovocirali na utakmici, neka idu u svoju zemlju kad im ova smeta… Problem sa tim stavom je baš u tome što su i oni građani Srbije, sviđalo se to nekome ili ne.
Peruanski nobelovac Mario Vargas Ljosa je nedavno rekao da „nacionalizam kao sinonim za 'regresiju' predstavlja najveću pretnju za izgradnju Evrope“. On je naveo da je reč o „ograničenoj viziji života koja uvek proizvodi ratove, diskriminaciju i rasizam“ i da su „civilizacija, integracija i diverzitet“ upravo suprotno od toga. „Kad nastupi kriza, dešava se ono što filozof Karl Poper naziva povratak plemenu, toj zaštiti kolektiva“, rekao je Ljosa.
I to je pravac u kojem se ubrzano kreće veći deo Evrope, uključujući i Srbiju. Dijagnozu našeg društva je dao davnog 28. oktobra 1997. novinar Aleksandar Tijanić.
„Srbija je najbolesnije evropsko društvo! Njen sistem je sagrađen na faraomaniji, njena politika na ignorisanju činjenica, njene granice na nepriznatom atlasu, njeni idealno-tipski modeli na ideološkom fanatizmu, utopiji svih vrsta, totalitarnim snovima, njen moral je sagrađen na korupciji, njen duh na odsustvu svakog humora i samoironije, njen ukus na trivijalnostima, njen režim je projektovan da svi Srbi koriste jedan mozak, njena elita je nastala na nevaljalstvima, a njena većina na činjenici da samo slepi miševi i Srbi vise s glavom naniže. Mi smo uljezi u Evropi i to nije uvreda već dijagnoza.“ Te ocene i danas važe.
Autor je urednik dodatka Pravo
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
