U vreme kada su aktuelni predlozi za izmene Ustava, političkog sistema, a naročito za izmene izbornog sistema, kandidujem predlog za snižavanje dobne granice za glasanje sa 18 na 16 godina. Već čujem mnoge koji kažu: „Samo nam je još to falilo“. Međutim, ovo pitanje treba svestranije razmotriti, pre svega u svetlu savremenih trendova u svetu i Evropi, pa i u našem bliskom okruženju. Moguće su različite kombinacije: pravo da biraju i budu birani samo na lokalnim izborima; aktivno biračko pravo na lokalnim izborima, ali ne i pasivno biračko pravo; aktivno biračko pravo na svim izborima, ali ne i pasivno biračko pravo; pravo da biraju i budu birani na svim izborima (osim, jasno, pasivnog biračkog prava za izbor predsednika Republike).
Na čemu zasnivam ovaj predlog, osim na činjenici da su prava deteta u mom fokusu već više od 20 godina? Navešću samo nekoliko razloga.
Već dosta zemalja u svetu, pa i u Evropi, krenulo je ovim putem. Evo kratkog preseka situacije. Do Drugog svetskog rata većina zemalja je imala utvrđenu granicu za pravo glasa na 21 godinu. U postratnom periodu sa jačanjem demokratskih procesa ta granica se u većini zemalja zaustavila na 18 godina. Međutim, već 80-ih godina prošlog veka počinju promene, prvo u nekim zemljama Južne Amerike, prvo u Nikaragvi 1984. godine, a 1988. godine Brazil je izmenio Ustav i dao pravo glasa mladima sa 16 godina. U Evropi Estonija 1990. godine spušta dobnu granicu za lokalne izbore na 17 godina. Prva decenija 21. veka ubrzava ove promene, pa je tako nekoliko zemalja izvršilo promene u svojim ustavima i u zakonskim rešenjima i spustilo dobnu granicu za glasanje na 17 ili 16 godina: Kanada, Novi Zeland, Argentina, 19 država u SAD, a u Evropi Švajcarska (u nekim kantonima za kantonalne i lokalne izbore, granica je 16 godina), Malta (na lokalnim izborima ove godine prvi put će glasati mladi sa 16 godina), Nemačka za lokalne izbore. Najviše je u ovom pogledu iskoračila Austrija, koja je 2007. godine, kao prva zemlja u Evropskoj uniji, mladima od 16 godina omogućila da mogu da glasaju na izborima na svim nivoima, a ne samo na lokalnim. Ništa manje značajna nije odluka doneta u Škotskoj uoči prošlogodišnjeg referenduma o nezavisnosti od Velike Britanije, kojom je dozvoljeno izjašnjavanje na referendumu mlađima od 16 godina, smatrajući da su mladi ti na koje će odluka imati najviše uticaja, te im treba pružiti priliku da se izjasne. Tada je prema naknadnim rezultatima utvrđeno da je 75 odsto mladih od 16 i 17 godina izašlo da glasa na referendumu (u odnosu na 54 odsto nešto starijih između 18 i 24 godina). Prema istraživanju koje je sproveo Univerzitet u Oksfordu, rano iskustvo u glasanju stvara dugotrajnu naviku i pojačava participaciju u odrasloj dobi.
Zanimljivo je da neki političari u Britaniji, naročito iz Škotske, mada ima pristalica i među laburistima, pa i konzervativcima, smatraju da bi ukoliko Velika Britanija organizuje referendum o napuštanju EU, pravo glasa na takvom referendumu moraju da dobiju mladi već sa 16 godina. Mladi su danas politički svesniji. Moderne tehnologije čine da su bolje informisani. Ne kupuju možda novine (sve manje ih kupuju i odrasli), ali čitaju vesti na internetu, na svojim pametnim telefonima (češće nego odrasli), imaju svest o realnosti u kojoj žive.
U našoj zemlji mogu da rade sa navršenih 15 godina, sa 16 godina mogu da stupe u brak (uz saglasnost roditelja), sa 16 godina imaju pravo i dužnost da imaju ličnu kartu. Malo građana zna da pravo na ličnu kartu u našoj zemlji imaju deca već sa 10 godina. Nekada je lična karta, dobijena sa 18 godina, značila ulaznicu za svet odraslih. Već sa 14 godina mogu da osnivaju udruženja, doduše uz saglasnost roditelja ili staratelja, a da učestvuju u radu udruženja i mogu i mlađi od 14 godina, ako im stariji to aminuju.
U višim razredima osnovne škole (7. i 8. razred) i u srednjoj školi, obrazuju se učenički parlamenti, kao zakonom zagarantovana institucija koja učenicima omogućava demokratski način udruživanja i učešća učenika u donošenju odluka koje ih se neposredno tiču. Deca i mladi već na tom nivou praktikuju određena biračka prava, a na sastancima učeničkog parlamenta ostvaruju pravo na slobodu govora i izražavanja, slobodu udruživanja i slobodu izražavanja sopstvenog mišljenja, mogu da pokreću pitanja od interesa za pojedine grupe učenika i za školu u celini, da jačaju svoje samopouzdanje i postaju odgovorne ličnosti.
Sa 18/19 godina mnogi mladi napuštaju porodicu i odlaze na studije u druge gradove, gde sporo uspostavljaju nove kontakte i ne osećaju novu sredinu kao nešto blisko. Tek neveliki broj odlazi kući u vreme glasanja, iako im se obezbeđuju besplatni autobusi. Otići će kući, ali možda neće izaći na biralište. Sa 16 godina još uvek su ukotvljeni u porodicu, lokalnu zajednicu i znaju šta im je potrebno unaprediti posebno na nivou lokalne zajednice.
Ako bi već sa 16 godina ušli u izborne procese, verovatno bi svoju svakodnevicu i stvarnost koja ih okružuje prihvatili kao nešto za šta su i lično odgovorni i na šta mogu da utiču. Možda bi to imalo uticaja i na zaustavljanje procesa odlaska iz zemlje mladih ljudi, jer bi uvideli da država i vlast pripada i njima, a nije od njih otuđena sila.
Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) uspostavljena Zakonom o mladima, članica je Evropskog omladinskog foruma koji ima savetodavni status pri UN, sarađuje sa Savetom Evrope i OEBS. Forum kao jednu od svojim misija i prioriteta ima zagovaranje prava glasa već sa 16 godina, umesto 18 godina, kakva je praksa još uvek u mnogim zemljama.
Autorka je konsultantkinja u oblasti prava deteta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
