Srbija napredovala u poštovanju ljudskih prava

Kako se navodi, procesuiranje ratnih zločina je sporo i bez političke podrške, romska manjina u Srbiji se i dalje suočava sa napadima i uznemiravanjem, dok je situacija u medijima nesigurna, i da je bilo „napada na novinare, pretnji i tužbi za izveštavanje o osetljivim pitanjima“. Dodaje se da se nastavilo i sa neprijateljskim stavom prema pripadnicima LGBT zajednice, kao i sa pretnjama i napadima na njih.

U „Svetskom izveštaju 2015“, u kojem su analizirani događaji iz prošle godine, Hjuman rajts voč navodi da procesi za ratne zločine sporo teku zbog nedostatka sredstava i osoblja u Tužilaštvu za ratne zločine. Dodaje se da je samo nekoliko bivših visokopozicioniranih vojnih i civilnih lica procesuirano za ratne zločine. Odeljenje za ratne zločine je tokom godine donelo presude u samo šest slučajeva, uključujući dve žalbe.

Kada je reč o slobodi medija, „novinari se i dalje suočavaju s pretnjama, progonima, zastrašivanjima i političkim i drugim mešanjem“, navodi ova nevladina organizacija i podseća da je od januara do avgusta prošle godine prijavljeno pet napada na novinare, tri direktne pretnje i 12 slučajeva političkih i drugih pritisaka. Novinar Foneta Davor Pašalić je napadnut i pretučen u julu prošle godine i do danas njegovi napadači nisu pronađeni.

U dokumentu je ukazano na sajber napade na portale Druga strana i Teleprompter, koji su izveštavali o neefikasnosti i lošem reagovanju srpskih državnih institucija tokom poplava, kao i na otpuštanje urednika Večernjih novosti Srđana Škora. Hjuman rajts voč primećuje i da je u istrazi ubistava troje novinara pre više od 10 godina dosad ostvaren napredak u samo jednom slučaju i da su optužene četiri osobe.

U delu koji se odnosi na ponašanje prema manjinama HRV je podsetio na napade na članove romske nevladine organizacije u Novom Sadu i na bacanje „Molotovljevih koktela“ na romsku crkvu na jugu Srbije.

U izveštaju je ocenjeno da se pripadnici LGBT populacije i dalje suočavaju s netolerancijom, progonom i, u najmanje jednom slučaju, fizičkim nasiljem. HRV je podsetio na premlaćivanje nemačkog aktiviste za prava LGBT u Beogradu, zbog čega su privedene tri osobe, ali i na to da je Parada ponosa održana u septembru, posle tri godine uzastopnog otkazivanja, i da su u povorci učestvovala i tri ministra, kao i da nije bilo nasilja.

U odeljku koji se odnosi na podnosioce zahteva za azil i raseljena lica HRV navodi da su u prvih osam meseci prošle godine u Srbiji registrovana 6.974 azilanta, od kojih 96 dece bez roditelja ili staratelja, u poređenju sa 2.567 u istom periodu 2013.

Prošle godine su, pored postojeća dva, otvorena još tri centra za prijem podnosilaca zahteva za azil, ali procedure razmatranja zahteva su i dalje neodgovarajuće, zbog čega na rešenje čekaju hiljade ljudi.

Kako ne postoji posebna procedura za decu migrante bez pratnje, ona su u opasnosti da budu tretirana kao odrasle osobe i da ne dobiju specijalnu zaštitu, a osobe koje su zadužene da zastupaju njihove interese nisu dovoljno obučene i retko kada ih posećuju posle prvog kontakta, piše u izveštaju.

Srpske vlasti su, prema oceni HRV, postigle neznatan napredak i u pronalaženju trajnog rešenja za izbeglice i interno raseljena lica koji od ratova devedesetih godina žive u Srbiji.

Preopterećen pravni sistem Kosova

U delu izveštaja za Srbiju koji se odnosi na Kosovo HRV ocenjuje da su dugotrajni neuspeh u formiranju „vlade“ u Prištini posle aprilskih izbora i kriza zbog uloge „Ustavnog suda“ dodatno ugrozili zaštitu ljudskih prava. „Pravni sistem je i dalje preopterećen, a međunarodne sudije na Kosovu ukazivale su na raširenu korupciju među sudijama i tužiocima. Novinari i pripadnici LGBT populacije i dalje su izloženi pretnjama i progonu“, piše u dokumentu na 656 strana, objavljenom na veb-sajtu organizacije. HRV podseća i da je „kosovski parlament“, u skladu s dogovorom EU i Prištine, odobrio formiranje specijalnog suda za zločine koje je počinila OVK 1998 -1999, kojim će predsedavati međunarodne sudije i čije će sedište biti u Holandiji.

Zapadni Balkan da pojača napore

Organizacija u izveštaju ocenjuje da vlade zemalja Zapadnog Balkana treba da pojačaju napore za zaštitu ljudskih prava. „Vreme je da vlade Zapadnog Balkana pokažu da ozbiljno shvataju vrednosti EU poput ravnopravnog tretmana manjina i odgovornosti za ozbiljne zločine“, rekla je Lidija Gal, istraživačica HRV za Balkan i Istočnu Evropu. „To važi i za članicu EU Hrvatsku i za pretendente za članstvo BiH, Srbiju i Kosovo“, dodala je ona.

Kritike Hrvatskoj

Kada je reč o Hrvatskoj, Hjuman rajts voč je naveo presudu Evropskog suda za ljudska prava iz juna prošle godine, u kojoj se navodi da Zagreb nije adekvatno istražio ubistvo srpskog civila koga je hrvatska policija ubila za vreme rata od 1991. do 1995. godine. Hrvatski sudovi treba da reše još 200 slučajeva ratnih zločina. „Srbi se i dalje suočavaju sa diskriminacijom, oni koji su lišeni stanarskog prava za vreme rata suočavaju se sa stalnim teškoćama u pokušaju da iskoriste vladin program iz 2010. godine koji dozvoljava kupovinu imovine ispod tržišne cene“, navodi se u izveštaju.