Rasprodaju, a Nemcima ne daju

Ukoliko se ne pojavi kupac, kapital će biti ponuđen zaposlenima. Ukoliko ni oni ne budu zainteresovani, firma će biti zatvorena.

Isto što za Tanjug važi za još 37 medija u vlasništvu države i državne uprave. Među njima ima i pravih rasprodaja:ko hoće da kupi Radio grada Medveđa na jugu treba da da 2800 evra. Takođe povoljna je i ponuda za kupovinu Radio Valjeva, za koje treba dati 3400 evra. Regionalni radio u Šapcu košta 600 000 evra. A TV stanica u drugom po veličini gradu Nišu može se dobiti za sitnih 75 000 evra.

Brisel može da bude zadovoljan svojim kandidatom za članstvo Srbijom. Privatizacija treba da se završi do početka oktobra. Prvobitno je privatizacija svih državnih medija – ukupno 72- bila predviđena za 1. juli.

Ali država će i dalje ostati dominantni igrač na medijskoj sceni. Veliki nacionalni mediji i dalje su u državnom vlasništvu: televizija RTS i dnevni list koji formira mišljenja „Politika“ i veliki list „Novosti“. Pojedine bulevarske novine kao „Informer“ svakodnevno se pojavljuju kao borbeni list za stvar vlade – sa zlim napadima ispod pojasa na sve vladine kritičare.

I čak kod medija koji su sada stavljeni na prodaju, nije sigurno da će se izmaknuti ispod državnog uticaja.“Zbog vlastitog iskustva, ja nikad ne bih uložio novac u srpske medije“kaže raniji direktor „Politike“ Dragan Hadži Antić.“To su sve kontrolisani mediji i to će ostati i posle privatizacije“.

Država i državne institucije mogu da utiči na medije pre svega preko oglasa, koji su u dubokoj medijskoj krizi za mnoge štampane medije pitanje života.

O tome svedoče i pokušaji nemačkih medija da investiraju u Srbiji. I najveći evropski televizijski koncern RTL Group i Funke grupa /WAZ) iz Esena povukli su se zbog šikaniranja vlasti sa tržišta Srbije.

Na kraju je nemačkom medijskom kapitalu iz političkih razloga onemogućeno da najmoderniju kablovsku televiziju TV Nova pojača nacionalnom frekvencijom iako je ta frekvencija bila neiskorišćena.