Vlada Srbije mora da definiše jasne i konkretne ciljeve i da vremenski odredi njihovu realizaciju. Mnogo toga je propušteno i promašeno i nemamo pravo za nove greške. Svaki sledeći korak mora biti hirurški precizan. Uslov svih uslova biće stabilizacija vaspitnoobrazovnog sistema, jer on mora da stvori kadrovsku bazu koja će Srbiji omogućiti prosperitet i sigurnu budućnost, kaže Ljubiša Stojmirović, profesor Beogradske otvorene škole, odgovarajući na pitanje o tome šta bi trebalo da bude prvi ekonomski potez nove vlade.
P { margin-bottom: 0.21cm; }
On objašnjava da kadrovi moraju biti selektovani na osnovu znanja, potencijalnih mogućnosti i tražene stručnosti, a njihova ostvarenja moraju biti podložna svakodnevnoj kontroli.
Koliko vaši studenti imaju prilike da primene stečena znanja u Srbiji?
– Mi imamo dosta pametnih i inteligentnih mladih ljudi koji se obrazuju na svim fakultetima i školama širom Srbije. Problem je što im ne poklanjamo odgovarajuću pažnju i prepuštamo da odu u osrednjost ili što je po meni još gore obrazujemo ih kao radnu snagu za razvijene zemlje. Preko 100.000 naših mladih ljudi danas radi širom kugle zemaljske, a mi smo u njihovo obrazovanje uložili preko pedeset milijardi evra. Uslovi koji im pruža Srbija ne omogućavaju im da svoja stečena znanja uvećavaju i razvijaju svoje naučnoistraživačke potencijale, ali mi to moramo rešiti, jer Srbiji mogu pomoći samo obrazovani i pametni, a nikako neznalice i poltroni.
Očekujete li da će se ta slika promeniti?
– Ta se slika mora promeniti. Obrazovanje je stub svakog društva i samo one zemlje koje vode računa o vaspitanju i obrazovanju svojih pokolenja imaju šansu da se razvijaju i da svojim građanima omoguće blagostanje. Znanje je resurs koji je neprocenjiv i koji se najviše ceni. U procesu takmičenja sa drugim zemljama znanje nam daje mogućnost da budemo na nivou koji zaslužujemo. Ne možemo sebi dozvoliti da svoje najumnije ljude poklanjamo bogatim zemljama i da one profitiraju na njihovoj pameti i sposobnosti kao što je bio slučaj sa Teslom, Pupinom, Milankovićem i mnogim drugima.
Koliko na to može da utiče dualno obrazovanje, o kome se sada mnogo govori, i da li postoje uslovi za njegovo uvođenje?
– Ovaj model omogućava uporedno sagledavanje teorije i prakse, što je izuzetno korisno za mlade naraštaje. Mi smo već u našem obrazovnom sistemu koristili taj model i on se pokazao uspešnim. To je bilo u vremenima kada smo imali dovoljno razvijenu privredu i industriju koje su mogle da odgovore zahtevima koje ovaj model obrazovanja pretpostavlja. Danas je stanje drugačije, mi moramo da razvijemo privredne aktivnosti kako bi budući đaci i studenti bili aktivni učesnici u privrednim procesima, a ne samo posmatrači. Mislim da do tada moramo sačekati i sa ovim modelom obrazovanja.
Subvencije
Koliko subvencije koje država dodeljuje investitorima pomažu da se popravi privredni ambijent?
– Vlada na sve moguće načine pokušava da stvori ambijent koji bi omogućio veću zaposlenost i rast privrednih aktivnosti. Možda su ovo mere koje daju kratkoročne efekte, ali mi moramo misliti na budućnost i moramo pronaći način da našim preduzetnicima i privrednicima, a na kraju i svima koji žele da stvaraju, damo mogućnost da se dokažu. Na taj način imamo šansu da ljude vratimo u napuštena sela i gradove, kao i da probudimo preduzimački duh koji je uvek u Srbiji bio izražen. To nećemo postići sa subvencijama već sa povoljnim dugoročnim kreditima, sa jednostavnim uslovima poslovanja bez suvišne i glomazne administracije i jednostavnom i primerenom poreskom politikom. Onima koji se odluče za povratak na selo i poljoprivrednu proizvodnju treba dati posebne pogodnosti i obezbediti mogućnost kooperacije kroz sistem zadrugarstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
