Ekološka karika koja nedostaje

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Prvog dana smo posetili češki gradić Kijov, gde su nas članovi lokalne akcione grupe upoznali sa višegodišnjim projektom održivog jačanja lokalne zajednice u ekološkom, ekonomskom, socijalnom i kulturnom pogledu, potpomognutim novcem EU. Nedaleko od Kijova, blizu sela Ždanice, obišli smo zaštićeno područje prirode Raj leptira u kome je svoje utočište našlo stotinak vrsta retkih leptira.

Ranije je to područje bilo zapostavljeno, tako da su doline i brda prekrile invazivne vrste žbunja i drveća. Stručnjaci iz lokalnog Instituta za primenjenu ekologiju Dafne i jedan zainteresovan farmer su, što napornim fizičkim radom, što puštanjem koza i ovaca na ispašu, uspeli da raščiste teren i da predeo vrate u stanje blisko prvobitnom – stepu, koja najviše odgovara ugroženim vrstama leptira i ostaloj flori i fauni.

O zaštićenom području zajednički brinu Dafne i lokalni farmer. Sledeći dan proveli smo u Čejkovicama koje mogu da se pohvale lepim srednjovekovnim zamkom, pretvorenim u hotel, koji je bio naše konačište, ogromnim vinskim podrumom u neposrednom susedstvu zamka koji su osnovali vitezovi templari davne 1248. godine, prostranim vinogorjem i malom fabrikom biološki uzgajanih i obrađenih čajeva u austrijskom vlasništvu. Starovremeni podrum sada upotrebljavaju lokalni proizvođači grožđa i vina, organizovani u zadrugu, a uzgajivači lekovitih i začinskih biljaka iz bliže i dalje okoline Čejkovica isporučuju bilje fabrici na obradu, pakovanje i prodaju.

U mestu Bojkovice smo se sreli sa vlasnikom malog rasadnika starih, autohtonih sorti jabuka, krušaka, višanja i drugog voća, koje zbog svoje otpornosti i žilavosti ne iziskuju posebnu negu, a mogu da žive između 50 i 100 godina. Sadnice kupuju zaljubljenici u stare, zaboravljene sorte za svoje vrtove, a koriste se i za podizanje drvoreda duž puteva, pruga i biciklističkih staza i za pojedinačnu sadnju na pašnjacima. Nastavljajući put ka Belim Karpatima, stigli smo u seoce Hosćećin, koje ima svega 230 žitelja.

Smestili smo se u prostorije instituta Veronika koji se bavi raznorodnim delatnostima: organizuje za decu časove u prirodi, stručno pomaže razvoj malih poljoprivrednih gazdinstava, podstiče lokalno stanovništvo da ekološki uzgaja autohtone vrste voća, otkupljuje jabuke i drugo voće za proizvodnju sokova i sirupa, održava tzv. mokra polja za obradu seoskih otpadnih voda i sl. Sama zgrada instituta je sagrađena, kao pasivna kuća, koja minimalno troši energiju i vodu.

Posle obilaska Belih Karpata, uputili smo se u obližnju Slovačku, u selo Podkilava, gde smo videli jednu veću porodičnu farmu. Pored uzgoja goveda rase šarole, tokom cele godine, pod otvorenim nebom, na okolnim pašnjacima, porodica drži i konje za jahanje, organizuje letnju školu za đake i letnje kampove za sportiste na svom velikom imanju gde se nalaze bungalovi, igrališta, učionice i hala za jahanje.

Staru školu u neposrednoj blizini imanja su pretvorili u mali hotel sa zatvorenim bazenom i kongresnim salama i u njemu služe namirnice sa farme, mese i peku hleb i kuvaju domaći pekmez od šljiva. Nešto dalje, pokraj sela Lajdovci, nalazi se omanja eko farma Etelka koja okolnom stanovništvu isporučuje izvanredno kozje i kravlje mleko i spravljaju ukusne sireve i voćne jogurte. Poslednjeg dana ekskurzije smo, u okolini Bratislave, obišli rezervat prirode Đevinska kobila, gde, kao i u Raju leptira, ekološka NVO usmerenom ispašom koza i ovaca vraća predelu prvobitna stepska svojstva, i etno bio farmu Stupava, koja je od botaničke bašte pretvorena u mini farmu domaćih i divljih životinja, izletište, malu pekaru, galeriju drvenih skulptura na otvorenom i mini kompleks starinskih drvenih kućica. Farma je u vlasništvu poslanice u slovačkom parlamentu, inače zaljubljenice u prirodu i tradiciju.

To je ono što nedostaje Srbiji i Pančevu: preduzimljivi pojedinci i grupe koje država podstiče da ostvare svoje zamisli u zaštiti životne sredine i ekološkoj ekonomiji. S druge strane, mladi preduzetnici i neafirmisani, nezaposleni stručnjaci iz raznorodnih oblasti bi trebalo da se obuče i usavršavaju u pisanju predloga eko projekata koje bi delom finansijski podržala EU. Sve pomenute češke i slovačke eko NVO deluju na taj način i dugoročno „zapošljavaju“ svoje članove. Preduzetnicima, opet, dobro dođe pomoć mladih, agilnih i obrazovanih ljudi, ekološki opredeljenih. Možda bi onda i naša Ponjavica, Nadela, Jabučki rit, Pilotska škola, stara fabrika obuće, Svilara, Vajfertova pivara, Crveni magacin i Potamišje zablistali novom lepotom i odagnali čemer što se nadvio nad Pančevom.