EU je daleko od perfektnog

Da li je u prošlosti Evropska unija bila više fokusirana prema proširenju ili prema produbljivanju evropskih integracija?

– Dve stvari koje ste naveli su uvek išle ruku pod ruku, ali je primetno da se balans između njih menjao u određenom vremenskom periodu. Originalna osnivačka šestorka prednost je davala produbljivanju evropskih integracija, ali tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka pokazivali su više interesa ka proširenju. Odnedavno je fokus okrenut ka produbljivanju saradnje zbog zamora od proširenja, ali i zbog činjenice da su se ciljevi Evropske unije promenili.

Koje je trenutno stanje po pitanju proširenja i produbljivanja evropskih integracija u okviru same unije i da li mislite da su se građani Evropske unije kao i vlade članica jednostavno umorile od oba procesa i koji je uzrok toga?

– Uzimajući u obzir krizu u evrozoni, dalje proširenje je najverovatnije poslednja stvar koja ljudima padne na pamet u ovom momentu, iako ima nekoliko država kandidata sa kojima se odvijaju pregovori o članstvu. Trenutni fokus je na produbljivanju saradnje u okviru evrozone i na uspostavljanju procesa i institucija čija bi svrha bila uspostavljanje boljeg upravljanja jednom zajedničkom valutom.

Sve potencijalne članice Evropske unije su male zemlje, tako da one ne predstavljaju veliki problem Evropskoj uniji. Značajan izuzetak je Turska; a i Albanija, koja mora da uradi mnogo toga na svom političkom sistemu, ekonomiji i korupciji ili će se suočiti sa otporom prilikom pristupa u članstvo.

Takođe postoji zamor u uniji prema Turskoj, koja gubi strpljenje zbog dugog čekanja, i Islandu, koji preispituje svoje članstvo u jeku globalne finansijske krize.

Uzimajući u obzir Vašu ekspertizu u polju evropskih studija, koji bi prema Vama bio potencijalni pravac produbljivanja Evropske unije? Da li je to jedinstvena evropska armija, jedinstvena monetarna i fiskalna politika za države članice, ili nešto treće?

– Izgledi za stvaranje Evropske armije su ograničeni, konkretno zbog nedostatka resursa i političke volje. Jasno je da nešto mora da bude urađeno po pitanju evra, Evropska centralna banka mora da nametne rigorozne mere, naročito po pitanju pravila o budžetskom deficitu. Takođe mnoge stvari moraju da budu urađene u domenu jedinstvenog tržišta usluga, gde još postoje mnogi hendikepi. Evropska unija nekako treba da se dogovori o značajnoj zajedničkoj spoljnoj politici i da ima više samopouzdanja u primenjivanju iste. Istinski problem za ove potrebe je pronaći političku volju koja će da ukaže na njih.

Za sada je prioritet stavljen na rešavanje krize u evrozoni. Institucije Evropske unije bi mogle da odrade bolji posao predočavanjem nesporazuma sa kojima su suočene, ali bi takođe mogle da javno ukažu na opadanje poverenja pred kojim se ideja Evropske unije nalazi.

U prilici smo da svaki dan čitamo u vestima da Srbija želi da bude deo evropske porodice naroda, ista situacija je sa Ukrajinom i mnogim drugim zemljama. Za koju zemlju mislite da će biti sledeća članica evropskog kluba i koliko daleko proces proširenje evropskih integracija može da ide?

– Od pet postojećih zemalja kandidata, tri države Balkana imaju najbolje šanse da postanu sledeće članice Evropske unije zbog toga što su relativno stabilne države, ali u slučaju Turske Evropska unija još uvek nije spremna da je apsorbuje u svoje članstvo, dok je pridruženje Islanda neizvesno zbog preispitivanja te zemlje o njenom putu u EU.

Što se tiče pitanja koliko daleko evropske integracije mogu da idu pod pretpostavkom da je Evropska unija rešila probleme sa evrom, da su države koje nisu članice ispunile sve uslove i da se problemi sa Rusijom ne pogoršaju, teoretski je moguće da integracije obuhvate svaku evropsku zemlju, do granica sa Rusijom i Turskom. Belorusija poseduje najveći problem, a tu je i Ukrajina uz nju. Švajcarska je jedinstven slučaj – u stanju je da se pridruži veoma lako, ali možda oni neće da budu članovi. Slična situacija je sa Norveškom.

Gledajući istoriju evropskih integracija, da li mislite da se Evropska unija, prethodno poznata kao Evropska zajednica, uvek povrati nabolje posle udara različitih kriza, nalazeći jedinstven put kroz njih i da je Evropa neka vrsta besmrtnog feniksa koji se uvek uzdiže iz pepela?

– Da, ali ja sam optimista po pitanju Evropske unije i njene budućnosti. Kriza evrozone je najveća sa kojom se region ikada suočio, ali zbog zato što je cena propasti evra veoma velika – politički i ekonomski podsticaji da se reši taj problem su ogromni. U trenutnoj evrokrizi veoma je lako sagledati mnoge dugoročne uspehe Evropske unije, kao i odlična rešenja u mnogim oblastima.

Budućnost zavisi od rešavanja krize evra i unapređivanja razumevanja Evropljana o uspesima i padovima Evropske unije i o ovlašćenjima i kapacitetu institucija unije kakva su ona zapravo, a ne kako ih Evropljani zamišljaju.

Koliko je značajno proširenje i produbljivanje Evropske unije za stvaranje Evropskog identiteta i Sjedinjenih Evropskih Država?

– Oba procesa su značajna, iako trenutna dešavanja u Evropi usporavaju razvoj Evropskog identiteta, uz novi osećaj nacionalizma u državama članicama koji je prihvatljiv sve dok ostaje u domenu jačeg osećaja identiteta, bez prelivanja neprijateljstva prema drugima, naročito imigrantima. Uspon rasističke desnice i populističkih partija je veoma zabrinjavajući, posebno kada takve partije crpe snagu od ekonomskih problema siromašnih članica Evropske unije. Nisam siguran za Sjedinjene Evropske Države zato što postoji dosta otpora tome. Bolja solucija bi možda mogla da bude konfederalna EU, u kojoj države ostaju nezavisne, ali su zajedno u uniji država.

Kroz koji od ova dva procesa (proširenje i produbljivanje) evropske integracije mogu brže da napreduju?

– To je veoma teško reći zato što se priroda politike i ekonomije menja. U ovom trenutku fokus je na produbljivanju saradnje u evrozoni. Jednom kada kriza evra bude rešena, biće vremena da se ponovo razmišlja o proširenju.

Iz Vaše perspektive koje je najveće dostignuće Evropskog projekta?

– Jedinstveno tržište. Otvaranje granica i ohrabrivanje slobodnog protoka ljudi, kapitala, roba i usluga od kojih Evropljani imaju širok spektar benefita koji su toliko značajni da u slučaju da EU propadne sutra, ne bi bilo moguće prekinuti dogovore koji su napravljeni u okviru jedinstvenog tržišta. Čak i većina ljudi koji ne vole Evropsku uniju će se složiti da je ideja jedinstvenog tržišta dobra.

Vaša poruka za kraj…

– Moramo da pogledamo dugoročnu sliku i da izbegnemo da budemo izgubljeni u moru trenutnih problema. Moramo da bolje razumemo EU i njeno funkcionisanje, ali i da se fokusiramo na sređivanje problema tako da se prednosti unije osećaju mnogo šire i da postanu mnogo jasniji deo procesa integracija.

Evropska unija je daleko od perfektnog, ali nijedna politička konstrukcija nikada nije bila u stanju da trajno izađe u susret potrebama svojih članica i građana. Postojanje Evropske unije sa svim svojim nedostacima je još uvek daleko bolje rešenje od njenog totalnog odsustva.