Gradski budžet kao partijski kazan

– Za mene je politika profesija i tako pristupam svom angažmanu u SPS. Od politike živi moja porodica – otvoren je u izjavi za Danas Zoran Antić, predsednik Gradskog odbora SPS, navodeći da „oni koji sada pristupaju SPS-u iz drugih partija prepoznaju naš novi politički kurs“. I u vreme vladavine Miloševića vranjski socijalisti bili su najjači gradski odbor u Srbiji. O tome govori i činjenica da je nakon izbora 2004. godine vlast na lokalu ostala u rukama socijalista, koji su tada napravili, po mnogima, „neprirodnu političku koaliciju“ a nakon što je opstanak Vlade Srbije uslovljen formiranjem koalicije u Vranju na čelu sa socijalistima. Okosnicu stranke čine stari kadrovi na čelu sa Dragomirom Draganom Tomićem iz „Simpa“, nekadašnjim potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom koordinatorom u vreme Miloševića.

– Mi ne prihvatamo tezu da smo partijski rekorderi u zapošljavanju. Kod nas se niko ne zapošljava bez stručnosti – navodi Antić za Danas. Po njegovom mišljenju „niko nije zaposlen samo zato što je član SPS ili rođak gradonačelnika ili nekog drugog funkcionera socijalista“.

– Morate da znate da danas pravo na rad imaju svi, ali da je jednostavno postoji procedura za to i u neku ruku vrednovanje znanja kroz prihvatanje određene političke opcije. U tom smislu sasvim je nekorektno navoditi da je SPS u Vranju najviše ljudi zaposlio u „Vodovodu“ ili nekom drugom javnom preduzeću. To je realnost sa kojom se mi suočavamo svakodnevno, ma ko da je na vlasti – kaže Antić za Danas, navodeći da je u redovima „socijalista najmanje prisutna osobina preletača“ kao i to da se „radi o partokratiji visokog nivoa u vreme teške krize“.

Neku vrstu „opozicije“ predstavlja predsednik surduličke opštine Novica Tončev, koji je svoju političku karijeru počeo u stranci Bogoljuba Karića, a potom na izborima predvodio listu grupe građana, a onda pristupio socijalistima. Finansijska nezavisnost, kao i činjenica da je rođeni brat Ivica Tončev savetnik ministra policije i predsednika SPS Ivice Dačića, daje vlasniku građevinskog preduzeća „Tončev gradnja“ pravo da se nada možda i ministarskom mestu nakon predstojećih izbora. Socijalistima je pristupio i predsednik Regionalne privredne komore iz Leskovca Goran Jović, nakon nesporazuma koji je imao sa gradonačelnikom Leskovca koji je iz redova DS. Partijsku infrastrukturu PUPS na jugu Srbije čine najvećim delom bivši članovi SPS, pa je to u neku ruku rezervna varijanta za dopunu odborničke kvote SPS. Socijalisti su na pompeznoj svečanosti obnarodovali prijem 275 novih članova, navodeći da sada u Vranju imaju oko pet hiljada članova. To će u narednom periodu biti dodatni pritisak na udomljavanje partijskih kadrova.

Advokat Dragan Nikolić predvodi naprednjake u Pčinjskom okrugu. On je pre prelaska u SNS, gde je od osnivanja stranke, bio republički poslanik SRS. Tokom formiranja stranačke infrastrukture „pažljivo je sprečavao preletače iz drugih partija“, želeći da ojača pre svega svoju lidersku poziciju. Svoju novu šansu u političkom angažmanu u stranci Tomislava Nikolića sada traži i bivši Okružni tužilac Milan Božilović.

– Jasno je da je vladajuća koalicija u Vranju od gradskog budžeta napravila „partijski kazan“ za uhlebljavanje samo njihovih članova ili preletača koji stalno, a pogotovu pred izbore traže uhlebljenje u nekom javnom preduzeću – navodi za Danas Nikolić. Po njegovom mišljenju „SNS se u Pčinjskom okrugu bori i boriće se nakon izbora da nema preplaćenih imena za bilo koje radno mesto“.

– Nije dovoljno da lepite stranačke plakate pa da sutra radite u muzeju ili biblioteci. To je stav od koga nećemo odustati i videćete nakon izbora da će šansu imati pre svega ljudi koji su stručni. Mi želimo konkurenciju u zapošljavanju onih koji će nadvisiti partiokratiju koja vlada trenutno – precizira Nikolić.

Nakon što je Boris Tadić preuzeo predsedničke ingerencije nad Demokratskom strankom na jugu Srbije je došlo do potpune promene u stranačkoj infrastrukturi. Predsednik partije postao je advokat Goran Stefanović, koji je nakon izbora 2008. godine postao i narodni poslanik. Svoji prvi politički angažman u DS dobili su dr slobodan Stamenković koji je predsednik gradske skupštine, dr Igor Andonov zamenik gradonačelnika, kao i Perica Janković, Zoran Najdić koji su postali članovi gradske vlade iz redova DS. Bivši savezni poslanik iz redova DS u vreme Zorana Đinđića dr Čedomir Stanimirović je završio u redovima SRS, dok je republički poslanik Dragan Janjić prestao da se bavi politikom. Dobrani uticaj na ovakvu stranačku infrastrukturu DS na jugu Srbije imao je još jedan lekar dr Vladan Šubarević, rođeni Vranjanac, koji je bio Gradski ministar za zdravlje u Beogradu pre nego što je sa te funkcije smenjen i uhapšen zbog sumnje u nameštanje tendera za rekonstrukciju bolnica. Ilustrativan je i slučaj pesnika Miroslava Cere Mihailovića koji je zvanično jedan od osnivača DS u Vranju, a aktuelni DS sada protiv njega pokreće krivični postupak zbog falsifikata. Mihailović je u međuvremenu bio i funkcioner DSS i DHSS.

Dr Stojanče Arsić iz Bujanovca sa svojom odborničkom grupom pristupio je URS. On je sredinom devedesetih napustio SPS i prešao u JUL. Nakon toga obreće se u Demokratskoj alternativi Nebojše Čovića, da bi onda predvodio listu grupe građana. Ujedinjenim regionima pristupila je i Grupa građana „Pokret za Vranje“ koji predvodi Suzana Popović, koja je u svom političkom angažmanu prošla od SPO, Nove Srbije, a za pristupanje URS nagrađena je mestom direktorice biblioteke u Vranju.

– Vidite kakvo je vreme – od sto dnevnih poziva koje dobijem, devedeset je vezano za zapošljavanje – kaže za Danas dr Uroš Trajković, lider URS za Pčinjski okrug.

Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi iz NVO Odbor za ljudska prava pristupio je Partiji za demokratsko delovanje (PDD) Rize Haljimija.

– Male su šanse da Demokratska partija iz Bujanovca nastavi onako kako su radili ljudi iz PDD i kako to radi Šaip Kamberi koji je sve aktiviste NVO Odbor za ljudska prava zaposlio u lokalnoj opštinskoj administraciji – kaže za Danas Nedžat Behljulji, član Glavnog odbora DP iz Bujanovca na čijem je čelu Nagip Arifi, koji je izašao iz partije rize Haljimija i osnovao svoju stranku.

Politički angažman najinteresantniji je za hirurge koji su u jednom trenutku činili okosnicu partije Vojislava Koštunice, ali i za advokate, prosvetne radnike, privrednike i najviše nezaposlena lica… Partijske kvote određuju i moguće prebege, jer se pred izbore trguje najviše na političkom tržištu direktorskim mestima u javnim preduzećima koja omogućavaju porodično zapošljavanje. Podvlačenje crte nakon izbora pokazaće koliko su javna preduzeća u vranjskoj opštini za četiri godine uposlila lica koja zarade primaju o trošku budžeta. Ima slučajeva i da cele porodice rade u nekoliko javnih preduzeća.

Srboljub Dimitrijević: „Preletači“ su deo srpske tradicije

– Naša istorija je prepuna događaja u vezi sa različitim oblicima preletanja. Zbog toga se ne može tačno utvrditi kada, kako i otkuda smo se pojavili na balkansku istorijsku pozornicu. Prvi pisani podaci o nama pokazuju baš taj naš „talenat“. Tako, vizantijski car Konstantina VII Porfirogenita (913-959.) navodi, u delu „O upravljanju imperijom“ u poglavlju „O narodima“, da je skupini Srba sa dalekog severa car Iraklija dozvolio da se između 610. i 641. godine nasele oko Soluna (Solunskoj temi) blizu Olimpa na mestu koje će čak po njima dobiti ime Servija (Serfidže). Razlog je bio što mu je dosadilo njihovo stalno upadanje na teritoriju Vizantije, pljačkanje i pustošenje čak do Soluna a i dalje. Nastanivši se, naši preci su tu boravili neko vreme. I onda je proradio naš „talenat“. Naime, izgleda da im zbog nečega to nije odgovaralo, možda zbog atmosfere, te su se predomislili i vratili ponovo na Dunav sa one strane Limesa, ali ne svi. Jedan deo od tih Srba Vizantinci su oteli i preselili u Malu Aziju. Od toga je ostalo u imenu grada zabeležen i sačuvan najraniji pomen srpskog plemenskog imena. Reč je o gradu Gordoservon u Vitiniji. Stvari su se odvijale neko vreme po starom, da bi se opet „naši“ „pišmanili“ želeći da se nasele na teritoriju Vizantije. Car im je opet dozvolio, na njihovu molbu, ovog puta da nasele relativno pustu teritoriju između Save i Dinarskih planina. O sudbini onih koji su oteti i preseljeni ne znamo ništa, o ovim poslednjim možemo reći da dovoljno znamo uz neke istoriografske nesuglasice oko „preletanja“. Možda je bilo i drugačije? Ipak je indikativno, i pored raznih nedoumica, zašto je Porfirogenita, od svih naroda koji su boravili na ovim prostorima, uzeo baš nas kao primer za one koji ne znaju šta hoće? I što je još važnije: Da li mi bar danas znamo šta hoćemo? Kako bi pesnički odgovorili „preletanje nam je u krvi“. Razlog, možda da ne poznajemo sebe. Onaj ko ne zna sebe ne može o sebi da se brine, te stalno traži nekog ko će da vodi brigu o njemu – analizira za Danas fenomen „preletača“ profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu dr Srboljub Dimitrijević.