Leka sklonjen i sa filmske trake

Ovako priča za Danas Dejan Karaklajić, poznati filmski reditelj, koji upravo za RTS-ov maratonski serijal „Soba tajni“, delo 24 reditelja iz bivših jugoslovenskih republika, završava dvodelni dokumentarac o Aleksandru Rankoviću, nekada drugom čoveku Titove Jugoslavije.

– Filmske novosti su rešile da prave serijal „Soba tajni“, pošto imaju oko šesnaest i po miliona metara negativa materijala snimljenih od kraja Drugog svetskog rata. Jedan ogroman materijal na kome je zabeležena istorija. Možda 15 ili 20 odsto toga je viđeno, a među neupotrebljenim materijalima, takozvanim restlovima, ima mnogo interesantnih stvari. Tito je bio čovek koji je prvi ustanovio takozvani kućni video, jer su ekipe Filmskih novosti snimale svašta – najpre njega u raznim situacijama, pa je bilo materijala koji nisu ni pravljeni za objavljivanje… Broz je bio veliki filmofil. Postoji tu masa tema i kada sam sa Vladom Tomčićem, direktorom Filmskih novosti, razgovarao, rekao sam mu da me najviše interesuje Aleksandar Leka Ranković. Nisam znao mnogo o čoveku, ali ono što sam saznao živeći ovde do 1980. godine bilo mi je interesantno. I vreme kada je Leka bio deo zvanične istorije i deo kada više to nije bio. Zato dva filma pravim o njemu: zovu se „Aleksandar Ranković“ i „Brionski plenum i Aleksandar Ranković“. Mislim da je tu, pored priče o Rankoviću, ispričano puno toga i o Jugoslaviji, o njenom raspadu i zašto je sve ovo što se danas desilo vezano usko za njegovu sudbinu, kaže Karaklajić.

Njegova druga supruga Slavka, kaže u jednom intervjuu koji je ekipa dokumentarca našla u „Filmskim novostima“, da je rat u Jugoslaviji počeo mnogo ranije nego što ljudi misle – 1962. godine.

– Razgovarali smo i sa istoričarima, raznim drugim ljudima, oni su na ovaj ili onaj način to potvrdili. Dakle, da je pitanje opstanka Jugoslavije bilo usko vezano za opstanak Rankovića. Mislim da je njegova smena bila nešto što je definitivno rasturilo Jugoslaviju. Mi nismo znali šta se suštinski tamo dešavalo. Sada dolazimo do saznanja o igrama koje su se dešavale iza scene od rata. Sve je prelomljeno kroz Lekin život i kroz njegovu ličnost. Ranković je bio vrlo jugoslovenski orijentisan. Jeste bio Srbin, tako se deklarisao i osećao, ali se borio za ono što je nekada bila komunistička internacionala. On se borio za neku jugoslovensku internacionalu. Strašno je interesantna ta njegova sudbina koja je tragična, jer se raspršuju njegove ideje, zbog kojih je kao mladić prvo otišao u sindikate, pa Skoj, pa Savez komunista. Pričajući o njemu mi u filmu pričamo priču o Jugoslaviji i njenom raspadu, kaže Karaklajić.

Intervjuisali su interesantne ljude iako o temi nema mnogo živih svedoka, osim porodice, Slave Đukića, novinara koji je bio svedok tih događaja, te generala Ivana Miškovića, koji ima 94 godine i živi u Puli. On je bio šef kontraobaveštajne službe, pa onda Titov lični savetnik za bezbednost.

– Moje mišljenje koje sam stekao radeći film jeste da je prisluškivanje bukvalno izmišljeno. Kao nešto što bi poslužilo kao oružje da se Ranković smeni. Tito je svima spremajući Brionski plenum govorio: „On sve nas prisluškuje“. Svako se onda zapita: majku mu, šta li sam ja sve pričao. On je na taj način uspeo da napravi jedan front protiv Rankovića i protiv Udbe, jer je to išlo u paketu. General Ljubomir Đurić, koji je prvi posleratni komandant Grada Beograda, a posle je bio Titov pratilac, govoreći o moralu u partiji, naveo je svojevremeno primer Petra Stambolića, koji je zaveo njegovu ženu, dok je on radio sa Titom. To je rekao na kongresu koji je Radio Beograd prenosio uživo. U to vreme su bili zvučnici na ulicama gde su ljudi to slušali. On je posle toga uhapšen. A meni je pre toga bio učitelj kada sam išao u školu. Đurić je u svojoj knjizi opisao da su ti uređaji na raznim mestima postavljeni mnogo pre Rankovića, seća se Karaklajić.

Reditelj kaže da nikada Tita u njegovo vreme nije video kao diktatora.

– Bilo bi mi smešno kada bi mi u Americi govorili: „diktator Tito“. Za mene je diktator bio Salazar. Ali sada shvatam da on jeste bio diktator. Sve je bilo po njemu. On je bio predsednik republike, predsednik komunističke partije, šef vojske… Jeste bio diktator jer se nije postavljalo pitanje da li može ovako ili onako. Nije bilo diskusije. On je lavirao između struja, jednom je hteo da smeni Kardelja, pošto je Sovjetima pričao jedno, a Tito drugo, na raznim sastancima. Pa su oni pitali: koga mi da slušamo? Tito je tražio od Rankovića da Kardelja uhapsi. Ranković je Kardelja tada spasao, rekavši Titu da će posle afere sa Đilasom to biti mnogo loše. Leka je bio politički zreo. Slovenci su stali u odbranu Kardelja i rekli da to nije sukob sa Kardeljem nego sa Slovenijom. Bio je čak miting podrške, što je tada bilo neverovatno. Tada su Slovenci rekli da će oni otići iz Jugoslavije. Tu je Tito poslušao Rankovića, ali kasnije je Kardelj bio za smenu Rankovića. Bio je onaj čuveni slučaj sa lovom, kada je Veselinov slučajno ranio Kardelja, tada je Pepca Kardelj rekla: ovaj će nas sve pobiti, misleći na Tita, kaže Karaklajić dodajući da su Srbi poistovetili svoju sudbinu sa Rankovićevom, doživeli su ga kao ikonu, heroja, jer, eto, njemu se desilo ono što se Srbiji stalno dešava.

Međutim, kako dodaje, Kardelj i Bakarić su govorili da je smetnja jugoslovenskim reformama Udba, te je Tito odlučio da Ranković mora da ode.

– Ima interesantnih kadrova sa Brionskog plenuma, ali ni u jednom kadru ne postoji Aleksandar Ranković, koji je bio tu. Čak ni u totalu. Ne vidi se ni Ćeća Stefanović, koji je tada nominalno bio ministar unutrašnjih poslova. Tri ključna čoveka o kojima se tamo radi nigde se ne vide. To je jedna neverovatna veština, jer na filmu tada nije bilo retuširanja. Ljudi su bili istrenirani da to naprave, objašnjava Dejan Karaklajić.

Generacijska barijera

Tito je bio stariji od svih njih. Postojala je ta generacijska barijera između njega i ostalih. On je stalno bio autoritet. Oni jesu njemu govorili „ti“ ili Stari, ali to ti je bilo kao „vi“. Taj odnos između njega i njih bio je vrlo specifičan. Postoji dijalog kada je Ranković došao na poslednji razgovor sa Titom, nije mogao da veruje za šta ga optužuju. Rekao je: Pa druže Stari, ti znaš da bih ja glavu dao za tebe, da mi zatražiš. A onda je Tito rekao: E sad ti je tražim, kaže reditelj.

Autor špice za Dnevnik

Dejan Karaklajić je reditelj kultnih jugoslovenskih filmova „Ljubavni život Budimira Trajkovića“ i „Erogena zona“, tvorac popularnih TV sadržaja iz osamdesetih godina „Maksimetar“ i „Kino oko“, čovek koji je osmislio i danas aktuelnu špicu za Dnevnik RTS-a. Više od trideset godina živeo je i radio u inostranstvu.