Papa Franja između Ticijana i Brojgela

Sa turistima se u Rimu po sveprisutnosti može nositi još samo papa Franja I. Kad pre? Ako želite da ga pošaljete kao razglednicu – tu je. Ako volite da ga nosite sa sobom kao notes – ko vam brani. Ako vam je milije da vas gleda sa magneta na frižideru dok spremate doručak – i za to vam je na dohvat ruke. Moglo bi se tako u nedogled, tek lik pape Franje zarađuje na sve načine koje marketing samo zamisliti može. Uostalom, neki dan je i sam (kritički) primetio da novac vlada svetom.

U Rimu vlada veliko međusobno poštovanje između pešaka i automobila. Svako poštuje pravo prvenstva one druge strane. Što je divno, ako ste turista i imate svo vreme ovog sveta na raspolaganju.

Na tom fonu išaranom turistima, papinim likom i automobilima, održavaju se upravo u Rimu dve spektakularne izložbe: venecijanskog majstora Ticijana Večelija i flamanske slikarske dinastije Brojgel. I Ticijan i Brojgeli živeli su i stvarali u 16. veku, dakle kad i Sulejman Veličanstveni, Makijaveli, papa Pavle III, arhitekta Bramante, Mikelanđelo i toliki drugi koji su taj vek učinili slavnim. Tokom ovog veka u kome živimo obeležava se pola milenijuma od vremena kad su oni šetali svetom, a neki od njih i Rimom.

Verovatno se činjenici da je Ticijan domaći slikar ima zahvaliti što je izložba jedne gomile čuvenih Brojgela, sve sa ponekim ambicioznim zetom i predvođenim uzor-učiteljima, reklamirana gotovo svuda po centralnim rimskim kvartovima, dok se Ticijan sreće ređe. Ali verovatno i zato što je izložba venecijanskog majstora otvorena početkom marta, a Brojgela još u decembru, za Ticijana se još prave osrednji redovi pred blagajnom Scuderie del Quirinale (izložbeni prostor u okviru predsedničke palate), dok u Brojgelima možete uživati opušteno, bez čekanja, iako uz gotovo jednaku posećenost, u ljupkoj Chiostro del Bramante, tik uz Trg Navona. Sem ako to ne smatrate delom uživanja, red ne morate obavezno čekati ni za Ticijana, karte po ceni od 13,50 evra mogu se lako pribaviti i preko interneta. Sem ako niste deo veće grupe, za dugo druženje sa porodicom Brojgel platićete 12 evra. Izložba Brojgela zatvara se 2. juna, a Ticijan traje još dve naredne nedelje.

Izložba slika Ticijana Večelija skupljenih ovoga puta na jednom mestu iz muzeja i galerija širom sveta – Piti, Ufici, Prado…, Rim, Firenca, Ankona, Madrid…- praćena je i naučnom analizom razvoja njegove slikarske tehnike i razvrstana u deset sala, po dekadama. Audio-vodič, koji košta 4,5 evra, nudi se na italijanskom, engleskom i francuskom. Na nemačkom nema. Kad su se nedavno Italijani na parlamentarnim izborima poigrali sa briselskom birokratskom ozbiljnošću i očekivanjima, nemački list Frankfurter algemajne cajtung opisao je to kao rezultat diskriminacije mladih u izborima za senat, za koji mogu da glasaju tek kad napune 25 godina. Pa, koketira sa nezadovoljstvom italijanske omladine nemačka arogancija: mladima ne ostaje ništa drugo nego da napuste zemlju, da nije italijanskog vremena, hrane, vina i umetnosti – to bi i učinili. Samo? Tako FAZ?!

Ticijan Večeli vrh je venecijanskog slikarstva 16. veka. Radio je u idealnim uslovima: u mecenama nije oskudevao, angažovan je za dve krunisane glave, a među značajnija dela spadaju mu portreti pape Pavla III i njegove porodice. Sem venecijanske umetnosti slikanja svetlom i bojom umesto linijom, koju na ovoj izložbi prezentuje naročito slika Žrtva svetog Lorenca, Ticijan, slikar religioznih motiva, bio je i veliki portretista. Ali što nije bilo karakteristika njegovog doba, naslikao je i Autoportret, koji je madridski Prado pozajmio Italijanima za ovu izložbu. Jedan uz drugi su i portreti dve dame, sa izraženim atributima seksualnosti. Mariju Magdalenu amnestira ganut suzni pogled okrenut nebu dok nepoznatu Lepoticu iz galerije Piti od neprijatnih zaključaka o poslu kurtizane spasava samo nakit, obeležje koje je u to vreme garantovalo da je udata. Papa Pavle III, koji je dao da mu se portretiše i unuk, u verovatnoj nameri da postavi temelje svojoj papskoj dinastiji, naslikan je bez papske kape. Da li je prikazujući papu gologlavim slikar-reformator naglasio reformatorske ideje pape Pavla III?

Ah, Brojgeli. Četiri generacije flamanske slikarske porodice Brojgel, na čelu sa njihovim učiteljem Hijeronimusom Bošom, posetioce dočekuju razdraganom slikom razuzdane seljačke svadbe bez kočnica i ulepšavanja Pitera Brojgela Starijeg. I ta slika nije bez razloga odabrana za plakat po kome će se posle pamtiti događaj u Chiostro del Bramante. Ipak, izložbom u kojoj su lepo zastupljeni Piter Brojgel Mlađi i Jan Brojgel poznatiji kao Vlevet dominira Jan Brojgel Mlađi, ljubitelj cveća.

Flamanske slikarske tehnike porodice poštuje čak i poneki u svoje vreme uticajnom porodičnom klanu pridruženi zet, sve do potomka Abrahama Brojgela, koji je otišao na tada obavezno umetničko putovanje po Italiji, ali mu se tamo toliko dopalo da je ne samo ostao nego se opredelio za italijansku slikarsku školu, te ga više i ne ubrajaju u flamansko slikarstvo. Ali, kao tačka na brojgelovsku slikarsku tradiciju, uvršten je i u ovu izložbu.

Izložbu razdraganog slikarskog umeća četiri generacije porodice Brojgel prate i flamanske izreke koje u ovom tekstu ne bi bile spominjane da nisu toliko slične našim: kao pišanje na mesec, glavom u zid, sedenje na dve stolice… A da pod kapom nebeskom nema ništa novo, sve je već davno izmišljeno, svedoče i detalji o flamanskom slikarskom udruživanju koje bi danas moglo da bude optuženo kao kartelsko dogovaranje. Članovi gilde oko porodice Brojgel potpisivali su se skraćenicom sastavljenom od prvih slova imena njenih najznačajnijih članova što je slikama obezbeđivalo i bolju prođu i višu cenu. A tu je i slika jednog koji nije bio Brojgel, ali mu nije prigovarano što se potpisivao doduše svojim inicijalima J.B., dovodeći u prijatnu zabunu kupca da je radi o nekom od Jana Brojgela.

Zahvaljujući grupi neopreznih engleskih turista jedan je rimski sladoled pre desetak dana doživeo planetarnu slavu pošto je za kornet sa dve kugle sladoleda plaćeno u poslastičarnici Antica Roma kraj Španskih stepenica 16 evra. Ako se prate dva uputstva, ta se neorijentisanost može izbeći čak i u Rimu. Pred poslastičarnicom pred kojom nema reda, ili su cene visoke ili sladoled ne valja. I drugo, prvo pitaj za cenu. Ako u Rimu sledite ova uputstva, posle izložbe u Chiasa del Bramante, preko Trga Navona, pored Muzeja grada Rima, stižete u uličicu u kojoj ćete brzo naleteti na red. Kornet identičan onome koji je uz optužbe odranih engleskih turista objavio B92, sa dve ogromne kugle sladoleda, a odgore bela i li crna čokolada po izboru – četiri evra.

I još: pre nego što krenete u Rim, raspitajte se da tamo nije li neki praznik. Ako jeste, sve cene smeštaja oko kojih ste se unapred dogovorili, iznenada će vam biti uvećane za prazničnih pet evra po danu. Pa ako volite praznik u Rimu….